Копајкошара

Координате: 43° 26′ 28″ С; 21° 58′ 28″ И / 43.441166° С; 21.974333° И / 43.441166; 21.974333
С Википедије, слободне енциклопедије

Копајкошара
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаСврљиг
Становништво
 — 2011.Пад68
Географске карактеристике
Координате43° 26′ 28″ С; 21° 58′ 28″ И / 43.441166° С; 21.974333° И / 43.441166; 21.974333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина503 m
Копајкошара на карти Србије
Копајкошара
Копајкошара
Копајкошара на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Копајкошара је насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Удаљено је 10-ак km западно од седишта општине.[1] Према попису из 2011. било је 68 становника (према попису из 2002. било је 112 становника).

У атару села налазе се Самар пећина, водопад и извор пијаће воде поред излаза из ове пећине, камена композиција лучних облика налик прерасти на улазу у њу, пећински систем Језава, поток и још неколико мањих пећинских отвора.

Самар пећина, позната и под називом Милутинова пећина, уписана је у књизи „Гинисови рекорди” захваљујући спелеологу Милутину Вељковићу, по коме и носи ово друго име. Он је у њој провео 463 дана и тако поставио светски рекорд по времену боравка човека под земљом. Ова пећина је интересантна јер у њу пониру две реке. Тунелског је карактера са око 3 km дугим пећинским ходницима. У њој је пронађена до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.[2] Код излазног дела пећине Самар, који је приступачнији за туристе, уређено је излетиште са платоом, летњиковцем, бетонским степеницама са рукохватима, постављене су туристичке табле и друга обележја која су од значаја туристима. Излазни део је сипарни теснац, а десно од њега је велика пећинска поткапина за коју је везана легенда о сватовима на које се обрушио камен. Поменута камена композиција лучних облика настала је обрушавањем улазног дела пећине Самар.[3] Од 1955. године пећински систем Самар заштићен је Решењем Завода за заштиту природе.[4]

Пећински систем Језава налази се на обронцима планине Калафат, удаљен 5 km од пећине Самар. Овај систем није довољно испитан. У селу постоји музеј у коме су на површини од 70 m2 изложени старински предмети, експонати, ношње итд.[5]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Копајкошара живи 111 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 66,0 година (63,6 код мушкараца и 68,3 код жена). У насељу има 60 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,87.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 544
1953. 562
1961. 478
1971. 423
1981. 297
1991. 190 190
2002. 112 112
2011. 68
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
 112 100,0%
непознато
  
 0 0,0%


Становништво према полу и старости[8]
м
ж
? 1
  
  
 5
80+ 2
  
  
 7
75—79 7
  
  
 7
70—74 9
  
  
 11
65—69 10
  
  
 12
60—64 12
  
  
 10
55—59 2
  
  
 4
50—54 2
  
  
 2
45—49 0
  
  
 0
40—44 2
  
  
 0
35—39 2
  
  
 1
30—34 1
  
  
 0
25—29 0
  
  
 0
20—24 0
  
  
 0
15—19 2
  
  
 1
10—14 0
  
  
 0
5—9 0
  
  
 0
0—4 0
  
  
 0
Просек : 63,6 68,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 75 79 79 83 84 73 60
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 24 29 2 3 1 0 1 0 0 0 1,87
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 52 7 33 11 1 0
Женски 60 4 34 21 1 0
УКУПНО 112 11 67 32 2 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 40 36 0 0 0
Женски 27 27 0 0 0
УКУПНО 67 63 0 0 0
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 0 3 0 0
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 3 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 1
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 1

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Табла код једног од улаза у пећину Самар.
    Табла код једног од улаза у пећину Самар.
  • Кратка дворана поред једног од улаза у пећину Самар.
    Кратка дворана поред једног од улаза у пећину Самар.
  • Улаз у кратку дворану поред једног од улаза у пећину Самар.
    Улаз у кратку дворану поред једног од улаза у пећину Самар.
  • Прераст у Копајкошари.
    Прераст у Копајкошари.
  • Прераст у Копајкошари.
    Прераст у Копајкошари.
  • Други улаз у пећину Самар, код прерасти.
    Други улаз у пећину Самар, код прерасти.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Kopajkošara (Svrljig)”. [мртва веза]
  2. ^ „Калафат”. [мртва веза]
  3. ^ „Kopajkošara i gostoljubiva priroda okoline Svrljiga”. 
  4. ^ „Kopajkošara – turistički dragulj Svrljga”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  5. ^ „Naše prirodne lepote: U selu Kopajkošara otvoren Etno muzej”. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Копајкошара&oldid=26903670”