Копривничко-крижевачка жупанија
Координате: 46° 10' 12.1" СГ Ш, 16° 54' 33.7" ИГД
 |
|||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
| Хрватска жупанија | |||||
 |
|||||
| Опште информације | |||||
| Седиште жупаније | Копривница | ||||
| Површина | 1.746 км² | ||||
| Број становника | 124.467 (2011) | ||||
| Густина становништва | 71 стан/км² | ||||
| Позивни број | 048 | ||||
| ISO 3166-2:HR | HR-06 | ||||
| Жупан | Дарко Корен (ХСС) | ||||
| Званична презентација | Копривничко-крижевачка жупанија | ||||
Копривничко-крижевачка жупанија је жупанија у северозападном делу Хрватске
Први жупан Копривничко-крижевачке жупаније је био: Иван Станчер (1993. - 1997.), други Никола Грегур (1997. - 2001.), а трећи Јосип Фришчић (од 2001. до данас).
Садржај |
Становништво [уреди]
Према попису из 2011. у жупанији је живело 115.584 становника.
| Попис 2011.[1] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 111,188 | 96,20% | ||
| Срби | 2,196 | 1,90% | ||
| Албанци | 249 | 0,22% | ||
| Аустријанци | 2 | 0,00% | ||
| Бошњаци | 64 | 0,06% | ||
| Бугари | 2 | 0,00% | ||
| Власи | 2 | 0,00% | ||
| Мађари | 88 | 0,08% | ||
| Македонци | 45 | 0,04% | ||
| Јевреји | 5 | 0,00% | ||
| Италијани | 15 | 0,01% | ||
| Немци | 28 | 0,02% | ||
| Пољаци | 9 | 0,01% | ||
| Роми | 925 | 0,80% | ||
| Румуни | 7 | 0,01% | ||
| Руси | 14 | 0,01% | ||
| Русини | 21 | 0,02% | ||
| Словаци | 11 | 0,01% | ||
| Словенци | 85 | 0,07% | ||
| Турци | 1 | 0,00% | ||
| Украјинци | 22 | 0,02% | ||
| Црногорци | 36 | 0,03% | ||
| Чеси | 39 | 0,03% | ||
| остали | 79 | 0,07% | ||
| регионална припадност | 10 | 0,01% | ||
| верска припадност | 46 | 0,04% | ||
| нераспоређено | 2 | 0,00% | ||
| неизјашњени | 270 | 0,23% | ||
| непознато | 123 | 0,11% | ||
| укупно: 115.584 | ||||
Према попису становништва из 2001. године жупанија је имала 124.467 становника(2,8 % становништва Републике Хрватске) са просечном густином насељености од 71 становника/km². Етнички састав је био следећи: Хрвати 96 %, Срби 1,9 %, Словенци 0,1 %, Роми 0,1 %, Мађари 0.1 % и други.
Данашњи распоред становништва је последица економских и друштвених процеса у последњих пола века. Присутни су процеси деаграризација, индустријализација, дерурализација и урбанизација. Они су убрзали процес напуштања руралних насеља и пораст становништва градова (Копривница, Крижевци и Ђурђевац).
Број становника по пописима [уреди]
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 124.467 | 129.397 | 133.790 | 138.994 | 143.019 | 142.362 | 140.565 | 143.268 | 139.054 | 142.546 | 132.581 | 121.772 | 105.529 | 97.581 | 87.464 |
Извор [уреди]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Географија [уреди]
Копривничко-крижевачка жупанија се налази у северозападном делу Републике Хрватске. Са површином од 1.746 km² она је седамнаеста жупанија по величини у Хрватској. Североисточни део жупаније чини долина реке Драве на којем превладава пољопривредна делатност са значајним налазиштима нафте и земног гаса. Већа насеља овог простора су Копривница и Ђурђевац.
Економија [уреди]
Копривничко-крижевачка жупанија спада у панонску регију. Пољопривредни простор Жупаније састоји се од пет микрорегионалних целина:
- Подравски пољопривредни басен (Подравина)
- Прекодравље
- Источни и североисточни део (Билогора)
- Калничко подручје (Калник)
- Калничко-пригорски део жупаније
Подравски пољопривредни базен и Прекодравље је подручје са интензивном пољопривредном производњом. Остале гране економије жупаније су производња млека, производња хмеља, сточарство, повртарство и виноградарство.
Туризам [уреди]
Најважније дестинације жупаније су Галерија наивне умјетности у Хлебинама, жупна црква Свете Ане, гркокатоличка катедрала Светог Тројства и црква Светог Крста у Крижевцима, историјско средиште Крижеваца, прехрамбени музеј “Подравка” – Копривница, Стари град Ђурђевац и Галерија Лацковић – Батинске, стари град Калник и Мали Калник.
Знаменитости [уреди]
На подручју Копривничко-крижевачке жупаније има једанаест заштићених делова природе, који заузимају површину од цца 5.550 ha.
- Посебни резервати :
- географско-ботанички: Ђурђевачки пијесци
- ботанички: Мали Калник
- орнитолошки: Велики Пажут
- шумски: Црни Јарци, Дугачко Брдо
- Парк шума: Жупетница
- Заштићени предели:
- Чамбина
- Калник
- Споменик природе:
- Седам стабала храста лужњака
- Споменици парковне архитрктуре:
- Парк код Основне школе ˝Владимир Назор˝, Крижевци
- Парк код пољопривредне школе у Крижевцима
Политика [уреди]
- Тренутни жупан је Јосип Фришчић (HSS)
Скупштина (веће) се састоји од 41 посланика:
- HSS-SDP: 27
- HDZ: 10
- DC-HDSS: 2
- HSLS-HNS-LS-HSU: 2
Референце [уреди]
- ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.“. Državni zavod za statistiku Приступљено 6. 5. 2013.
Спољашње везе [уреди]
- Званична страница града ((hr))
|
|||||||||||
