Коринт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За друго значење, погледајте чланак Коринт (вишезначна одредница).
Коринт
Κόρινθος

Loutraki.jpg
Туристичка зона у области Коринта

Основни подаци
Држава Застава Грчке Грчка
Периферија Пелопонез
Становништво
Становништво (2001) 36.555
Густина становништва 358 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 37°56′N 22°56′E / 37.93, 22.93
Временска зона UTC+2, лети +3
Надморска висина 0-10 м
Површина 102,2 км²
Коринт на мапи Грчке
{{{alt}}}
Коринт
Коринт на мапи Грчке
Остали подаци
Поштански код 201 00
Регистарска ознака KP

Коринт (грч. Κόρινθος) је град у Грчкој и управно средиште истоименог округа Коринтија, у оквиру периферије Пелопонез.

Град Коринт спада у градове Грчке најближе Атини (78 km раздаљине).

Назив[уреди]

По легенди град Коринт је добио име по његовом митском оснивачу Коринтосу, потомку бога сунца Хелиоса.

Природни услови[уреди]

Остаци древног Коринта
Приказ града из 1833. г.

Град Коринт се налази у североисточном делу грчког полуострва и историјске покрајине Пелопонез, а у срдишњем делу префектуре. Град је смештен на стратешки важном месту где се полуострво повезује са копном Грчке преко Коринтског земљоуза. Данас је он прокопан образовањем Коринтског канала, чиме су спојени Коринтски и Саронски залив, а Пелопонез начињен великих вештачким острвом. Град Коринт се налази на близу излаза Коринтског канала у Коринтски залив (4km западно). Источно од града налази се најближа планина Геранија, висока 1.351 m н. в.

Колико је положај града Коринта добар стратешки и саобраћајно, толико је неповољан са становишта сеизмике. Град је више пута током историје страдао у снажним земљотресима.

Клима у Коринту је средоземна, са жаким и дугим летима и благим и кишовитим зимама. На околним планинама она добија оштрије црте.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Коринт (стара Грчка)

Најстарији археолошки налази у подручју Коринта говоре да је ово подручје било насељено још у време неолита (6. миленијум п. н. е.). Пре Микенског раздобљу а овом простору су се населили Дорци. Значајније насеље на овом месту јавило се током Микенске цивилизације (1580—1100. године п. н. е.) и веорватно је било утврђени град. Током Тројанскиг рата Коринћани су се борили у Агамемноновој војсци.

У класичном раздобљу старе Грчке древни Коринт је био богат град и по томе супарник Атини и Теби. Град је у 6. веку п. н. е. био познат по грнчарији. Град је ускоро постао појам доброг живота и забаве, као и врхунског уметничког укуса. Град је захваљући богатству био активан у међународној трговини по Средоземљу и као оснивач више колонија. Град је сачуван свој значај и током хеленистичког доба, као је био један од најважћнијих градова на простору тадашње Грчке. Пад овако значајног града под власт старог Рима 146. п. н. е. сматра се и годином покоравња простора Грчке. Под Римом град задржава значај и постаје космополитски (Римљани, Грци, Јевреји). Такође, град је био једно од првих места христијанизације у Европи - свети Павле га је посетио у 51. и 52. године н. е (Прва посланица Коринћанима). Крајем овог раздобља значај град опада и то захваљујући земљотресима из 375. године и 551. године. То су потпомогли и упади Варвара током 4. века.

Током већег дела средњег века Коринт је у оквиру Византије, као важно градско средиште са развијеним занатима и трговином свилом. 1204. године град су, као и већи део Византије, освојили крсташи. Крсташи су наишли на велики отпор месног грчког становништва. Они су у овом делу Грчке оснивају Кнежевину Ахају. Под њима град остаје све до 1388. године, када се кратко време налази поново у рукама ослабљене Византије.

Патрас Турци Османлије освајају 1458. године под Мехмедом II. Град добија ново име „Гурдес“ и постаје средиште новооснованог санџака Мореја. Град је био у рукама Османлија током следећих векова изузев периода 1699—1715. године када је био у рукама Млечана.

1821. године је почео Грчки устанак и Грци из Коринта и његове околине активно учествују. Град се био један од кандидата за нову престоницу новоосноване Грчке, али је ту повластицу добила Атина. Убрзо се Коринт почео развијати у важан град у држави, пре свега захваљујући повољном положају и важним лучким делатностима. Међутим, стари Коринт потпуно је збрисан у земљотресу из 1858. године. Нови град са истим називом подигнут је 3 km даље од старог. Град је био поштеђен многих разарања током ратова 20. века. Међутим, после Грчко-турског рата 1923. године у град се масовно досељавају и грчке пребеглице из Мале Азије, што доводи до наглог раста града и масовне дивље градње. После тога почиње изградња града и он се последњих деценија брзо осавремењава.

Становништво[уреди]

Коринт данас има око 35.000 становника у граду још толико у околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада се последњих деценија доселило и доста странаца. На последња два пописа број становника се кретао на следећи начин:

  • 1991. године, град 28.071 ст., општина -
  • 2001. године, град 30.434 ст., општина 36.991 становника.

Привреда[уреди]

Коринт је последњих деценија израстао у важан индустријски центар Грчке. Ово је првенствено дошло услед ширења подручја Атине и премештања њене индустрије ка ширем ободу. Најважнији индустријски комплекс је оближња рафинерија. Како се град налзи на око 80 km од ње постао је привлачно место за нове индсутријске погоне.

Послдње деценије Коринт све више постаје и туристичко подручје и то највише за становнике Атине, који овде проводе слобосно време. Посебно је популаран источни део града, Лутраки, где постоје велик пешчане плаже, а последњих година изграђени су бројни хотели и одмаралишта, као и највећи казино у Грчкој.

Саобраћај[уреди]

Коринт има изузетно повољне природне услове за развој свих видова саобраћаја. Традиционално је развијен поморски саобраћај, који има изузетну прометну важност захваљујући Коринтском каналу. И друмски саобраћај има низ погодности, јер се на ободу града ауто-пут из Атине рачва у два праваца, ка југу и Пелопонезу и ка западу, Патрасу и Епиру. Слично рачвање постоји и у случају железничког саобраћаја. Најближи аеродром је Међународни аеродром у Атини.

Градови побратими/пријатељи[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]