Корисник:Vojvoda

Из Википедије, слободне енциклопедије
Vojvoda
Protiv Flag of Kosovo.PNG Овај корисник не признаје независност Космета.
Веб Овај корисник има веб страницу.
Срби Овај корисник је српски националиста.
No-EU.png
Овај корисник ич не верује
Европској унији и заступа став „далеко им лепа кућа“.
Angelsatmamre-trinity-rublev-1410.jpg Овај корисник се изјашњава као православни хришћанин.


5 Овај корисник се придружио Википедији пре 5 година, 5 месеци и 21 дана,
дана: 13. март 2012.
Сестра Овај корисник има млађу сестру.





Садржај

[уреди] Споменице

50000 измена
53,32%
2006 споменица


2007 управник

Spomenica 1čd 1.png За оригинални чланак Сарски плебисцит За оригинални чланак Тангерски конфликт За оригинални чланак Састанак у Тоарију За оригинални чланак Римски споразуми За оригинални чланак Лондонски програм За оригиналну међујезичку одредницу Нови фронт у уметности За оригинални чланак Опсада Београда (1440) За оригинални чланак Пад Београда (1521) За чланке Пад Београда (1521), Рат за шпанско наслеђе, Борба за независност Латинске Америке, Окупација Луксембурга у Првом светском рату...

пишеш много ауторских чланака
Рад и труд
Доделио: BokicaK
{{{1}}}
Секељ споменица
за све чланке из умјетности
Рад и труд
Доделио: Славен Косановић
Ма, вредан си ко пчелица:)
Рад и труд
Доделио: Maduixa
Заслужено
Рад и труд
Доделио: Филип Кнежић
За велике доприносе историји и уметности
Рад и труд
Доделио: СрејовићНенад
За чланке из области историје
Рад и труд
Доделио: Djordjes
За старе домаће филмове, само настави
Марлон Брандо
Доделио: Тонка
Заслужио си је оооодавно!
за методичност у раду
Доделио: metodicar
За чланке из историје, одавно си заслужио
Рад и труд
Доделио: Micki
Стварно морају да се признају и похвале оволики рад и ангажовање око обогаћивања и сређивања чланака.
Рад и труд
Доделио: Михајло Анђелковић
За рад око категорија филмова и администраторских послова
Рад и труд
Доделио: Тонка
за велики рад и труд ;)
Рад и труд
Доделио: Serbianboy
CrniBombarder!!! ти је дао
Шапицу
због прављења основних чланака о српском Царству и Деспотовини.


Milion reči bih mogla napisati, ali ne može da stane, zato HVALA na velikoj pomoći koju si pružio uvek kad su me mučili problemi ;)
Помоћник
Доделио: S.sanja
Заслужио си
Општа споменица
Доделио: Carski
Због силног рада толико година...
Дугогодишњи рад
Доделио: Barbarossa
За тоне квалитетних чланака и силне радове
Животно дело
Доделио: Barbarossa
Увек си био ту, чак и кад је било најгадније. Шта рећи, осим, ХВАЛА.
Јагодин орден
Мој омиљени хисторичар
За чланке о Панцер дивизијама
Панцер II класе
Доделио: Aleksej fon Grozni
Заслужено
Рад и труд
Доделио: Dilic

[уреди] Разно

[уреди] Сјајни чланци које сам написао

[уреди] Оригинални

[уреди] Преводи

[уреди] Добри чланци које сам написао

[уреди] Оригинални

[уреди] Преводи

[уреди] Незавршени чланци


Моји сјајни чланци

Пад Београда (1521)


Опсада Београда 1521.

Пад Београда 1521. године је догађај који је уследио као последица трећег великог турског напада на ово угарско утврђење у османско-угарским сукобима у доба највећег експанзионизма Османлијског царства на запад.

Османски султан, Сулејман Величанственимуслиманској традицији запамћен као Кануни односно Законодавац), одлучио је да први циљеви његових војних похода буду Родос и Београд, места која није успео да освоји његов предак Мехмед II Освајач (14511481). Сулејман је покренуо своју војску половином маја 1521. године, а главни циљ овог похода било је освајање Београда. Угарска држава је била готово у расулу неспособна да се ефикасно супростави османској војсци. За разлику од претходних похода султан је одлучио да главни правац напада иде са савске стране. Да би ово извела, османска војска је прво морала да заузме Срем, што је на крају и учињено. Браниоци Београда упорно су пружали отпор, али због недостатка људства и ратног материјала морали су да предају град 28/29. августа 1521. године.

даље ...

Окупација Луксембурга у Првом светском рату


Луксембуржани поздрављају Савезнике

Немачка окупација Луксембурга у Првом светском рату била је прва од две војне окупације Великог војводства Луксембург у двадесетом веку. Од августа 1914. па све до краја рата у новембру 1918, Луксембург је био под потпуном окупацијом Немачког царства. Немачка влада је оправдавала окупацију потребом да пруже подршку својим јединицама распоређеним у суседној Француској, мада су Луксембуржани, како савременици тако и њихови потомци, другачије тумачили немачке поступке.

Током овог периода Луксембургу је дозвољено да задржи своју владу и политички систем, иако се присуство немачке војске осећало као крајње неугодно. Без обзира на дистракцију коју је окупација донела, Луксембуржани су се трудили да живот воде што уобичајније. Политичке партије су своју пажњу усмериле на економију, образовање и уставне реформе.

Домаће политичко окружење се доста закомпликовало смрћу Паула Ајшена који је био премијер Луксембурга током 27 година. Након његове смрти уследио је период краткотрајних влада, стање које је довело до побуне и уставног расула након повлачења немачких војника.

даље...

Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици