Корнелије Непот
Из Википедије, слободне енциклопедије
Корнелије Непот (лат. 'Cornelius Nepos'), око 100. године пне - после 29. године пне, по неким мишљењима 25. година пне), атнички писац, значајан за развој римске историографије републиканске епохе, писао је биографије знаменитих људи, од којих су назначајније биографије Катона Старијег и Тита Помпија Атика.
Садржај |
[уреди] Детинство и образовање
Непот се родио у северној Италији, која је у првом веку пне дала велики број важних књижевника. Место рођења не можемо са сигурношћу утврдити, али се зна да је било на реци По, недалеко од Вероне. Сматра се да је рођен негде пре 100. године пне и да је доживео дубоку старост. Да би се што боље образовао отишао је веома млад у Рим, дружио се са богатим, образованим Титом Помпонијем Атиком, славним реторичарем Марком Тулијем Цицероном и лирским песником Валеријем Катулом. Претпоставља се да се није бавио државним пословима.
[уреди] Књижевни рад
Написао је дело лат. Chronica у коме описује општу историју од митских времена до свога доба. Дело није сачувано, као ни лат. Exempla, скуп анегдота из историје, географије и сл. Најзанимљивије дело је лат. De viris illustribus, биографије познатих, које је обухватало 16 књига. Приказани су краљеви, војсковође, државници, реторичари, песници, филозофи, историчари. Само један део је сачуван: трећа књига лат. "De excellentibus ducibus exterarum" i из дванаесте - лат. "De historicis latinis". У питању су биографије неримских војсковођа и биографије Катона Старијег и Т. Помпонија Атика. Непотов циљ био је да прошири историско занање међу широким народним масама, а на тај начин и деловати на њих. Покушава да направи јасну разлику између добра и зла, да буде непристрасан, али често се осврћући се на анегдоте, заборавља битне ствари. Непот је веома утицао на каснију римску књижевност и сматра се зачетником светске историографије међу римским писцима републиканског доба.
[уреди] Спољашње везе
[уреди] Литература
- М. Зепић, Преглед римске књижевности, Треће доба или доба највећег развитка, Цицеронов век,
- Н.А.Машкин, Историја Старог Рима, Извори и историографија старог Рима, ст. 11, Научна књига, Београд, 1991.
