Корнилије Станковић
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
| Корнилије Станковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1820. |
| Место рођења | Панчево, Аустријско царство |
| Датум смрти | 24. август 1889. (68/69 год.) |
| Место смрти | Крагујевац, Краљевина Србија |
Корнилије Станковић (Панчево, 1820 — Крагујевац, 24. август 1889) је био епископ жички 1883-1885.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је у Панчеву 1820. године. Замонашио се у Фрушкој гори где је стекао монашко образовање. У Срему је био сабрат у неколико манастира, потом је 1876. прешао у Кнежевину Србију где је од 1876. до 1880. био сабрат у Манастиру Раваница. У чин игумана је унапређен 1880. године и од 1. марта 1880. године је био старешина манастира Раванице.
Како је катедра ужичких епископа упражњена смрћу Викентија Красојевића 15. марта 1882. године, било је потребно изабрати новог епископа. Митрополит београдски Михаило је указом краља Милана Обреновића 18. октобра 1881. склоњен са свог положаја а митрополијом је администрирао епископ неготински (тимочки) Мојсије Вересић. Избором Теодосија за новог митрополита у марту 1883. створени су услови за избор новог ужичког епископа. На ово место је изабран Корнилије Станковић 6. априла 1883. године и посвећен 19. априла 1883. Током његовог управљања Епархија ужичка је 26. јуна 1884. године променила назив у Епархија жичка, како се зове и данас.
Епархијом је управљао непуне две године и онда умировљен 1885. године. Остатак живота провео је у Крагујевцу. После абдикације краља Милана у фебруару 1889. године, краљевско намесништво је донело указ о враћању Михаила на место митрополита 18. маја 1889, тада је Теодосије поднео оставку и пензионисан заједно са епископима нишким Димитријем и жичким Никанором.
Корнилије Станковић је умро 24. августа 1889. године у Крагујевцу и сахрањен на варошком гробљу. Његове посмртне остатке је епископ жички Василије пренео у манастир Жичу 29. новембра 1963. године и сахранио их у Параклису преподобног Саве Освећеног.
Литература[уреди | уреди извор]
- Сава Вуковић: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Корнилије (Станковић) епископ жички 1883-1885“, страна 282. COBISS.SR 162167047
