Корни група

Из Википедије, слободне енциклопедије
Корни група
Корни Група 1968.jpg
Подаци
Место Југославија
Жанр Поп рок, прогресивни рок, фолк рок, џез фузија, психоделични рок, симфонијски рок
Активни период 19681974.
Издавачка кућа ПГП РТБ
Чланови
Корнелије Ковач
Бојан Хрељац
Владимир Фурдуј
Јосип Бочек
Дадо Топић
Златко Пејаковић
Далибор Брун
Борко Кацл
Здравко Чолић
Душан Прелевић
Сека Којадиновић
Дискографија
NOT AN ORDINARY LIFE
(1974.)
Мртво море
(1975.)
Прво светло необичног живота
(1996.)

Корни група је била рок група из Београда и једна је од најуспешнијих и најутицајнијих музичких група на простору бивше Југославије.[тражи се извор од 10. 2009.]

Садржај

Историја [уреди]

Оснивање групе [уреди]

Корни група настаје у лето 1968. године. Основали су је клавијатуриста Корнелије Ковач и бивши чланови београдског састава Елипсе: басиста Бојан Хрељац и Владимир Фурдуј Фурда, бубњар. Четврти члан групе постаје соло гитариста Златних дечака Велибор Борко Кацл. У прво време са групом наступа Сека Којадиновић као певачица.

1968-1969. [уреди]

Први наступ Корни група је имала у београдском Дому синдиката. Међутим како се певачици групе, Секи Којадиновић није свидео избор песама за наступ[тражи се извор од 10. 2009.], она је одбила да их изведе. Песме је отпевао клавијатуриста Корнелије Ковач.

После тог наступа, Сека Којадиновић више није била члан групе, а Ковач је уместо ње ангажовао у то време перспективног београдског соул певача Душана Прелевића. Са песмом Цигу-лигу наступају у Загребу на избору за југословенског представника за Евровизију. Душан Прелевић је наступ дошао у последњем тренутку, припит, и то је био његов крај у Корни групи.

Нови певач постаје Ријечанин Далибор Брун. Пре Корни групе Брун је певао у Ураганима и са њима сними један сингл (песме Deborah и Ради моје љубави).

На музичком фестивалу Опатија изводе композицију „Девојчице мала“ и она се налази на синглу заједно са песмом Прича се загребачког квартета .

Са Далибором Бруном Корни група снима неколико хит-синглова. Средином 1969. године и он напушта групу.

1969-1971. [уреди]

Септембра 1969. у групу уместо Далибора Бруна долази Дадо Топић из групе Динамит из Осијека. На његов предлог[тражи се извор од 10. 2009.], групи се прикључује соло-гитариста Јосип Бочек.

Са Бочеком и Топићем Корни група развија своју идеју прогресивне музике што резултира, за то време, прилично авангардним и необично дугим композицијама (Једна жена и Прво светло у кући бр. 4).

На Загребачком фестивалу 1970. године Корни група осваја прво место са композицијом[тражи се извор од 10. 2009.] Једна жена.

Те године раде и музику за филм Мише Радивојевића Бубе у глави.

Године 1971. група снима музичку поему 1941. на стихове Бранка Ћопића. Поема је урађена за потребе ТВ емисије Један човек једна песма Јована Ристића.

Вођен личним амбицијама, певач Дадо Топић напушта Корни групу, одлази у Загреб, и тамо оснива један од најзначајних југословенских рок бендова - Тајм.

1971-1972. [уреди]

Нови певач Корни групе постаје до тада непознат солиста сарајевских Амбасадора Здравко Чолић. У групи остаје око пола године. У том периоду релизују сингл са песмама Госпа Мица, Кукавица и Погледај у небо.

Почетком 1972. године Златко Пејаковић из Осијека постаје нови фронтмен Корни групе. Он је пре тога био члан групе Златни акорди.

Са Пејаковићем група реализује свој дебитантски албум који представља прекретницу у југословенској популарној музици.[тражи се извор од 10. 2009.]

Определивши се за сложене музичке теме (Пут на Исток, Безглаве Ја Ха хорде...), Корни група нуди дискографском тржишту једну од првих озбиљнијих LP плоча.

Исте године група наступа на чувеном Montery Jazz festivalu у Швајцарској.

1973-1974. [уреди]

Крајем 1973. године под именом The Cornelians и са текстовима отпеваним на енглеском, Корни група снима симфо рок албум Not An Ordinary Life.

У пролеће 1974. године побеђују на Опатијском фестивалу и постају југословенски представници на такмичењу за Песму Евровизије у Брајтону.

Сингл са песмама на енглеском Моја генерација и скраћена верзија Једне жене се појављује на италијанском тржишту.

Разочаран слабим пријемом албума Not An Ordinary Life као и лошим пласманом на Евровизији (дванаесто место) вођа бенда Корнелије Ковач одлучује да група престане са радом. Званичан датум престанка рада јесте 1. децембар 1974. године.

У новосадском Студију М група је одржала два опроштајна концерта. Део тог материјала се појавио на првом дуплом југословенском албуму Мртво море.

После Корни групе [уреди]

По распаду Корни групе, Корнелије Ковач је започео веома успешну соло каријеру, певач Златко Пејаковић се посветио забавној музици, соло гитариста Јосип Бочек постао је студијски музичар. На дуплом албуму Конгрес рок мајстора (Југотон, 1975) је добио једну страну. на њој се налази и одлична инстументална композиција Динамит.

Бас гитариста Бојан Хрељац је као студијски музичар снимио преко четири хиљаде песама, а радио је као продуцент и музички уредник на РТС-у.

Владимир Фурдуј Фурда као студијски музичар такође снима бројне плоче. За загребачки Југотон 1985. године објављује соло албум Фурда.

Чланови Корни групе [уреди]

Дискографија [уреди]

Албуми [уреди]

  • Корни група (1972. ПГП РТБ)
  • NOT AN ORDINARY LIFE (1974. Ricordi,Italy)
  • Мртво море (дупли албум 1975. ПГП РТБ)
  • 1941 (1979. ПГП РТБ)
  • Прво светло необичног живота (1996. Комуна, компилација)

Синглови [уреди]

  • Цигу-лигу/Човек и пас (Душан Прелевић)
  • Дзум рам/Соната/Магична рука (Далибор Брун)
  • Пастир и цвет/Ако једном будеш сама (Далибор Брун)
  • Трла баба лан/Слика (Дадо Топић)
  • Бубе/Неко спава поред мене (Дадо Топић)
  • Пусти да те дирам/један грош (Дадо Топић)
  • Кукавица/Госпа Мица газдарица/Пoгледај у небо (З. Чолић)
  • Ој додоле/Живот (З. Пејаковић)
  • Поклони свој ми фото/Без везе
  • Три палме/Три човека у кафани
  • Куда идеш свете мој/Дивље јагоде
  • Иво Лола/Знам за киме звоно звони (Дитка Хаберл) (1973)
  • Етида/Једна жена
  • Моја генерација/Збогом остај о детињство
  • Мирис/Праштање (З. Пејаковић)

Компилација [уреди]

  • Рандеву са музиком (Југотон, 1977)
  • Легенде YU rocka, дупли концертни албум (Југотон, 1987)

Спољашње везе [уреди]

Литератрура [уреди]