Коронарна артеријска болест

Класификација и спољашњи ресурси
Коронарна артеријска болест
Лезија и делимично сужење крвног суда у коронарнаој артеријској болест
ICD-9	414.00
MeSH	D003327

Коронарна артеријска болест (енгл. coronary artery disease) или исхемијска болест срца или коронарна болест је назив за групу болести срца које настају услед смањеног протока крви кроз срчане артерије. Најчешћи узрок смањеног протока је атеросклероза. Као последица ове болести јавља се коронарна инсуфицијенција, односно отежано снабдевање срчаног мишића кисеоником.

Облици коронарне болести

• Стабилна ангина пекторис (лат. angina pectoris)
• Акутни коронарни синдром, који чини:
  • Нестабилна ангина пекторис
  • Акутни инфаркт миокарда
• Изненадна срчана смрт
• Срчана инсуфицијенција
• Поремећаји срчаног ритма (аритмија)
• Асимптоматична коронарна артеријска болест, исхемија срца без симптома

Узрок и механизам настанка

Најчешћи узрок коронарне артеријске болести је атеросклероза срчаних артерија. Може се слободно рећи да је коронарна болест манифастација атеросклерозе у срчаним артеријама. Код атеросклерозе долази до стварања фиброзног (атероматозног) плака и нагомилавања масноћа-холестерола, ЛДЛ липопротеина итд. испод његове површине, тако да се постепено смањује лумен крвног суда. Сужење коронарних артерија од 50-75% је већ значајно, док је сужење преко 75% обично повезано са ангином пекторис.

Тромбоза такође може довести до смањења лумена крвног суда или потпуне оклузије (потпуног затварања лумена) срчаних артерија. Најчешће се јавља услед пуцања атеросклеротског плака и ослобађања тромбогеног материјала, који доводи до агрегације тромбоцита и појаве тромбозе. Тада може доћи до критичне стенозе, смањења лумена срчаних артерија за 75-99% када се исцрпљују све могућности за компензацију срчане циркулације. Сужење (стеноза) од 100% је потпуно запушење срчаних артерија. Тада се јавља акутни коронарни синдром (нестабилна ангина и акутни инфаркт миокарда).

Грчеви (спазми) срчаних артерија такође могу довести до сужења њиховог лумена и појаве симптома коронарне болести срца нпр. Принцметалова ангина.

Ретки узроци коронарне болести срца су: емболије (тромбоемболије, емболије изазване ендокардитисом), васкулитиси (нодозни панартеритис, Такајаши артеритис, Кавасакијева болест, Сифилис итд.). Дисекција аорте у усходном делу аорте такође може довести до затварања крвних судова срца.

Застој протока крви кроз срчане артерије покреће исхемијску каскаду. Долази до активирања анаеробних процеса добијања енергија као нпр. гликолиза, што води стварању млечне киселине (лактат), који може изазвати регионалну ацидозу. Због смањеног снабдевања кисеоником и појаве хипоксије и ацидозе контрактилност срчаног мишића се смањује, повећаваја притисак у њему, што га додатно оптерећује. Такође долзи до активације симпатикуса, који изазива повећање периферног отпора (притиска крви), срчане фреквенце и снаге, чиме потребе срца за кисеоником додатно расту. Услед поменутих узрока поједине срчане ћелије и делови повратно испадају из функице (успавани миокард, енгл. hibernating myocardium), а ако исхемија потраје дуже јавља се и изумирање срчаних ћелија што се манифестује као акутни инфаркт миокарда.

Симптоми

Локализација ангинозног бола на предњој страни тела

Најчешћи и водећи симптом ове групе болести је ангина пекторис. Овај појам означава нападе бола у пределу средњег дела грудног коша-прекордијално (ретростернално), ређе искључиво на левој или десној половини грудног коша или абдоминално. Бол је обично тупог карактера, у виду притиска, стезања може се јавити и у виду печења или јаког интензивног бола. Често се бол шири у леву, ређе десну руку, врат, доњу вилицу, леђа и стомак. Бол је обично праћен осећањем страха, презнојавањем... Тегобе и болови се јављају при напору, стресу, узбуђењу и обично пролазе се престанком напора, кад се пацијент смири. Дужина трајања болова је врло битна. Ангинозни болови не трају дуже од 5-10 минута, и престају обично кад се оболели смири или изме лекове. Уколико болови трају дуже од 20 минута могуће је да се ради о инфаркту.

Међутим некада (у отприлике 30% случајева) се ангинозни болови уопште не морају јавити, већ симптоми у виду несвестице, губитка свести (синкопа), вртоглавице, зујања у ушима, дезоријентисаности...

Често коронарна болест срца не доводи нидокаквих симптома и случајно се прегледом може открити.

Подела

Тежина коронарне болести срца је према свом главном критерујуму ангини пекторис према класификацију канадског удружења за кардиоваскуларне болести подељена на 4 степена тежине.

Канадска класификација ангине пекторис
Степен тежине	Опис	Пример
I	При нормалном напору се не јавља ангина, јавља се само при тешком напору.
II	Ангина се јавља при напору.	Тегобе код пењања уз степенице или ходања узбрдо.
III	Ангина се јавља при минималном напору.	Тегобе у току обављања свакодневних кућних послова
IV	Ангинозни напади се јављају при минималном напору, али такође у мировању.	Тегобе се могу јавити и у мировању

Форме коронарне болести

Стабилна ангина пекторис

За више информација погледајте чланак Ангина пекторис

Карактерише се краткотрајним ангинозним боловима, који су изазвани напором, стресом, хладноћом. Назив стабилна указује на то да се тегобе јављају само код одређеног степена напора, при мањем напору се не јављају.

Акутни коронарни синдром

Обухвата нестабилну ангину пекторис и акутни инфаркт миокарда. Појам нестабилна ангина означава тегобе у виду ангинозних болова које се јављају при све мањем напору. Граница напора од које тегобе настају је све мања, па је пацијент све ограниченији у својим активностима. Оваква ангина може настати из стабилне или се јавити као ново обољење код претходно ”здравог” пацијента. Постоји више облика нестабилне ангине:

• лат. De-novo (нова) ангина
• лат. Crescendo (која се појачава) ангина
• ангина мировања
• Принцметалова ангина

За више информација погледајте чланак Ангина пекторис

Инфаркт миокарда се може поделити на:

За више информација погледајте чланак Инфаркт

• Инфаркт са елевацијим ST сегмента
• Инфаркт без елевације ST сегмента
• Инфаркт са Q зупцем
• Инфаркт без Q зупца

Изненадна срчана смрт

То је неочекивана смрт из срчаних узрока у временском размаку од једног сата од почетка тегоба до смрти. Најчешћи узрок су срчане аритмије до којих коронарна болест може довести.

За више информација погледајте чланак Изненадна срчана смрт

Инсуфицијенција срца

За више информација погледајте чланак Срчана инсуфицијенција

Настаје услед смањења срчане функције, тако да срце не може да испумпа довољно крви да покрије потребе организма.

Срчане аритмије

За више информација погледајте чланак Срчане аритмије

Асимптоматска коронарна болест

Пацијенти оболели од стабилне и нестабилна ангине пекторис, поред симптоматичних могу да имају и асимптоматичне нападе болести.

Асимптоматска ангина је честа код пацијената оболелих од дијабетеса и пушача јер се код ових може јавити оштећење нервног система који преноси бол.

Фактори ризика

Фактори ризика коронарне болести срца
Фактор ризика	Дејство
Хиперхолестеролемија, хиперлипидемија	ЛДЛ холестерол значајно повећава ризик настанка КБС, ВЛДЛ масноће повећавају такође ризик, док ХДЛ холестерол смањује ризик настанка ове болести
Пушење	Значајно повећава ризик настанка коронарне болести срца (КБС), ризик зависи од броја попушених цигарета дневно и времена пушења
Повишен крвни притисак	Ризик обољевања од КБС расте са систолним притиском већим од 135 и дијастолним већим од 85 mm Hg.
Дијабетес (шећерна болест)	60% свих смртних случајева код дијабетеса чини коронарна болест срца.
Генетички фактори	Код позитивне породичне анамнезе (ангина пекторис, инфаркт... у породици) је ризик да се оболи од КБС-а повишен.
Старост и пол	Ризик расте линеарно са годинама старости. Код мупкараца почев од 30. године, код жена почев од менопаузе. Код мушкараца је пре 60. године двоструко већи ризик да оболе од КБС-а него код жена, касније (после 60. год.) се ризик постепено изједначава
Гојазност и физичка активност	Редовна физичка активност смањује ризик од настанка ове болести, а велика телесна маса повећава (повећан ризик и за дијабетес, хипертензију, хиперхолестеролемију...)
Липопротеин а	Липопротеин а повећава ризик обољевања од КБС-а
Психички и социјални фактори	личност типа А (компетитивна личност, амбициозна личност...) повећава ризик од КБС-а. Стрес такође повећава.

Диагностика и терапија

Од дијагностичких метода користи се:

Ангиографија је једна од метода у дијагностици коронарна артеријска болест

• физикални преглед
• лабораторијски налаз: холестерол, масноће (липиди), глукоза, хормони штитне жлезде, крвна слика, липопротеини, тропонин...
• ЕКГ
• ергометрија
• ултразвук
• сцинтиграфија миокарда
• коронарна ангиографија
• компјутеризована томографија

У терапији се примењују лекови, перкутана транслуминална коронарна ангиопластика (енгл. PCTA), бајпас хирургија...

Литература

• H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
• Ратомир Антић Интерна пропедевтика физичка дијагностика Дечје новине 1990.
• ((en)) Linden W, Stossel C, Maurice J (April 1996). "Psychosocial interventions for patients with coronary artery disease: a meta-analysis". Arch. Intern. Med. 156 (7): 745–52 Abstract
• ((en)) Wang HX, Leineweber C, Kirkeeide R, et al. (March 2007). "Psychosocial stress and atherosclerosis: family and work stress accelerate progression of coronary disease in women. The Stockholm Female Coronary Angiography Study" Issue Journal of Internal Medicine Volume 261, Issue 3, pages 245–254, March 2007 Abstract

Види још

• Ангиопластика
• Катетеризација срца
• Стент
• Перкутана коронарна интервенција
• Инфаркт миокарда
• Ангина пекторис
• Поремећаји ритма срца
• Изненадна срчана смрт
• Срчана инсуфицијенција
• Атеросклероза
• Липопротеини
• Шећерна болест

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).