Коронарна артеријска болест

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Коронарна болест срца)
Коронарна артеријска болест
Класификација и спољашњи ресурси

Лезија и делимично сужење крвног суда у коронарнаој артеријској болест
ICD-10 I20.-I25.
ICD-9 410-414, 429.2
MedlinePlus 007115
eMedicine radio/192
MeSH D003324

Коронарна артеријска болест (енгл. coronary artery disease) или исхемијска болест срца или коронарна болест је назив за групу болести срца које настају услед смањеног протока крви кроз срчане артерије. Најчешћи узрок смањеног протока је атеросклероза. Као последица болести јавља отежано снабдевање срчаног мишића кисеоником, са пратећим знацима ангине пекторис.

Из најновијих кардиолошких студија, сазнајемо да преко 80% смртности од свих срчаносудовни (кардиоваскуларних) болести и 60% оптерећења од исхемијска болест срца (ИБС)[a] потиче из земаља у развоју и неразвијених земаља.[1] Процес „епидемиолошке транзиције“ болести срца и крвних судова не подразумева само промене у структури оболевања и умирања, већ се огледа и у променама у оквиру исте групе обољења (нпр. пад учесталости оболевања од реуматске грознице код младих, а чешћа појава ИБС код радно активног становништва). Зато, данас у највећем броју земаља света, у структури умирања од срчаносудовних болести доминира смртност од ИБС, након чега следи умирање од васкуларних болсети мозга и других болести срца и крвних судова.[2]

Класификација кардиоваскуларних болести[уреди]

Кардиоваскуларне болести (КВБ) представљају велику и хетерогену групу обољења које, према десетој ревизији Међународне класификације болести (МКБ10, МКБ 10 - Међународна класификација болести, 10. ревизија), обухватају следеће поремећаје здравља:

Исхемијска болест срца (ИБС) представља најчешћу болест из ове велике групе.

Облици исхемијске болести срца[уреди]

Фактори ризика[уреди]

Како још увек није у потпуности разјашњена етиопатогенеза исхемијске болести срца, у праакси и бројним изворима најчешће се говори о могућим факторима ризика који предиспонирају одређене особе (популацију) да оболе од ИБС са већом учесталошћу, него особа у једној популацији која није изложена истим факторима ризика.[3]

Могући фактори ризика које предиспнирају одређену особу да оболи од ИБС
фактори ризика Могући узроци
Главни независни
  • Пушење дувана. Ризик зависи од броја попушених цигарета дневно и времена пушења,
  • Повишен крвни притисак. Ризик обољевања од ИБС расте са систолног притиском ако је он већи од 135 и дијастолним већим од 85 mmHg.
  • Повећани серумски (укупни и ЛДЛ) холестерол, низак ХДЛ холестерол,
  • Шећерна болсет. Око 60% свих смртних случајева код ове болести чини ИБС.
  • Животна доб, примарно старије животно доба (мушкарци старости >55 година и жене после менопаузе и старости >65 година). Ризик расте линеарно са годинама старости. Код мупкараца почев од 30 године, код жена почев од менопаузе (старости >65 година). Код мушкараца је изнад 55 године двоструко већи ризик да оболе од ИБС него код жена, касније (после 65 године) се ризик код мушкараца и жена постепено изједначава
Предсипонирајући
  • Гојазност, трбушна гојазност. Велика телесна маса повећава ризик за појаву шећерне болести, хипертензију, хиперхолестеролемију...)
  • Мала физичка активност, седентарни начин живота,
  • Позитивна породична анамнеза за исхемијску болест срца у ранијем животном добу (<55 код мушкараца; <65 година код жена),
  • Етничке карактеристике,
  • Психосоцијални фактори. Личности типа А (компетитивна личност, амбициозна личност...) имају повећава ризик од ИБС. Стрес такође значајно повећава ризик за рану појаву ИБС.
Условни
  • Повишени триглицериди, повишене мале ЛДЛ честице ,
  • Повишен хомоцистеин, повишен липопротеин Лп (а),
  • Повишен фибриноген.
  • Повишени инфламаторни маркери (Ц реактивни протеин).

Узрок и механизам настанка[уреди]

Најчешћи узрок коронарне артеријске болести је атеросклероза срчаних артерија. Може се слободно рећи да је коронарна болест манифастација атеросклерозе у срчаним артеријама. Код атеросклерозе долази до стварања фиброзног (атероматозног) плака и нагомилавања масноћа-холестерола, ЛДЛ липопротеина итд. испод његове површине, тако да се постепено смањује лумен крвног суда. Сужење коронарних артерија од 50-75% је већ значајно, док је сужење преко 75% обично повезано са ангином пекторис.

Тромбоза такође може довести до смањења лумена крвног суда или потпуне оклузије (потпуног затварања лумена) срчаних артерија. Најчешће се јавља услед пуцања атеросклеротског плака и ослобађања тромбогеног материјала, који доводи до агрегације тромбоцита и појаве тромбозе. Тада може доћи до критичне стенозе, смањења лумена срчаних артерија за 75-99% када се исцрпљују све могућности за компензацију срчане циркулације. Сужење (стеноза) од 100% је потпуно запушење срчаних артерија. Тада се јавља акутни коронарни синдром (нестабилна ангина и акутни инфаркт миокарда).

Грчеви (спазми) срчаних артерија такође могу довести до сужења њиховог лумена и појаве симптома коронарне болести срца нпр. Принцметалова ангина.

Ретки узроци коронарне болести срца су: емболије (тромбоемболије, емболије изазване ендокардитисом), васкулитиси (нодозни панартеритис, Такајаши артеритис, Кавасакијева болест, Сифилис итд.). Дисекција аорте у усходном делу аорте такође може довести до затварања крвних судова срца.

Застој протока крви кроз срчане артерије покреће исхемијску каскаду. Долази до активирања анаеробних процеса добијања енергија као нпр. гликолиза, што води стварању млечне киселине (лактат), који може изазвати регионалну ацидозу. Због смањеног снабдевања кисеоником и појаве хипоксије и ацидозе контрактилност срчаног мишића се смањује, повећаваја притисак у њему, што га додатно оптерећује. Такође долзи до активације симпатикуса, који изазива повећање периферног отпора (притиска крви), срчане фреквенце и снаге, чиме потребе срца за кисеоником додатно расту. Услед поменутих узрока поједине срчане ћелије и делови повратно испадају из функције (успавани миокард, енгл. hibernating myocardium), а ако исхемија потраје дуже јавља се и изумирање срчаних ћелија што се манифестује као акутни инфаркт миокарда.

Симптоми[уреди]

Локализација ангинозног бола на предњој страни тела

Најчешћи и водећи симптом ове групе болести је ангина пекторис. Овај појам означава нападе бола у пределу средњег дела грудног коша-прекордијално (ретростернално), ређе искључиво на левој или десној половини грудног коша или абдоминално. Бол је обично тупог карактера, у виду притиска, стезања може се јавити и у виду печења или јаког интензивног бола. Често се бол шири у леву, ређе десну руку, врат, доњу вилицу, леђа и стомак. Бол је обично праћен осећањем страха, презнојавањем... Тегобе и болови се јављају при напору, стресу, узбуђењу и обично пролазе се престанком напора, кад се пацијент смири. Дужина трајања болова је врло битна. Ангинозни болови не трају дуже од 5-10 минута, и престају обично кад се оболели смири или изме лекове. Уколико болови трају дуже од 20 минута могуће је да се ради о инфаркту.

Међутим некада (у отприлике 30% случајева) се ангинозни болови уопште не морају јавити, већ симптоми у виду несвестице, губитка свести (синкопа), вртоглавице, зујања у ушима, дезоријентисаности...

Често коронарна болест срца не доводи нидокаквих симптома и случајно се прегледом може открити.

Подела[уреди]

Тежина коронарне болести срца је према свом главном критерујуму ангини пекторис према класификацију канадског удружења за кардиоваскуларне болести подељена на 4 степена тежине.

Канадска класификација ангине пекторис
Степен тежине Опис Пример
I При нормалном напору се не јавља ангина, јавља се само при тешком напору.
II Ангина се јавља при напору. Тегобе код пењања уз степенице или ходања узбрдо.
III Ангина се јавља при минималном напору. Тегобе у току обављања свакодневних кућних послова
IV Ангинозни напади се јављају при минималном напору, али такође у мировању. Тегобе се могу јавити и у мировању

Форме коронарне болести[уреди]

Стабилна ангина пекторис[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ангина пекторис

Карактерише се краткотрајним ангинозним боловима, који су изазвани напором, стресом, хладноћом. Назив стабилна указује на то да се тегобе јављају само код одређеног степена напора, при мањем напору се не јављају.

Акутни коронарни синдром[уреди]

Обухвата нестабилну ангину пекторис и акутни инфаркт миокарда. Појам нестабилна ангина означава тегобе у виду ангинозних болова које се јављају при све мањем напору. Граница напора од које тегобе настају је све мања, па је пацијент све ограниченији у својим активностима. Оваква ангина може настати из стабилне или се јавити као ново обољење код претходно ”здравог” пацијента. Постоји више облика нестабилне ангине:

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ангина пекторис

Инфаркт миокарда се може поделити на:

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Инфаркт
  • Инфаркт са елевацијим ST сегмента
  • Инфаркт без елевације ST сегмента
  • Инфаркт са Q зупцем
  • Инфаркт без Q зупца

Изненадна срчана смрт[уреди]

То је неочекивана смрт из срчаних узрока у временском размаку од једног сата од почетка тегоба до смрти. Најчешћи узрок су срчане аритмије до којих коронарна болест може довести.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Изненадна срчана смрт

Инсуфицијенција срца[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Срчана инсуфицијенција

Настаје услед смањења срчане функције, тако да срце не може да испумпа довољно крви да покрије потребе организма.

Срчане аритмије[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Срчане аритмије

Асимптоматска коронарна болест[уреди]

Пацијенти оболели од стабилне и нестабилна ангине пекторис, поред симптоматичних могу да имају и асимптоматичне нападе болести.

Асимптоматска ангина је честа код пацијената оболелих од дијабетеса и пушача јер се код ових може јавити оштећење нервног система који преноси бол.

Диагностика и терапија[уреди]

Од дијагностичких метода користи се:

Ангиографија је једна од метода у дијагностици коронарна артеријска болест

У терапији се примењују лекови, перкутана транслуминална коронарна ангиопластика (енгл. PCTA), бајпас хирургија...

Напомене[уреди]

  1. ^ Из практичних разлога у тексту ће бити коришћена скраћеница ИБС за исхемијску или коронарну болест срца.

Извори[уреди]

  1. ^ Mackay J, Mensah G. Atlas of Heart Disease and Stroke. Geneva: WHO; 2004.
  2. ^ Incidencija i mortalitet od akutnog koronarnog sindroma u 2006, 2007, 2008, 2009, Srbija. Institut za javno zdravlje republike Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
  3. ^ Graham I, Atar D, Borch-Johnsen K, Boysen G, Burell G, Cifkova R, et al. European guidelines on cardiovascular disease prevention in clinical practice: full text. Fourth Joint Task Force of the European Society of Cardiology and other societies on cardiovascular disease prevention in clinical practice (constituted by representatives of nine societies and by invited experts). Eur J Cardiovasc Prev Rehabil. 2007 Sep;14 Suppl 2:S1-113.

Литература[уреди]

  • H.Renz-Polster S.Krautzig J.Braun Basislehrbuch Innere Medizin Urban&Fischer ISBN 3-437-41052-0
  • Ратомир Антић Интерна пропедевтика физичка дијагностика Дечје новине 1990.
  • ((en)) Linden W, Stossel C, Maurice J (April 1996). "Psychosocial interventions for patients with coronary artery disease: a meta-analysis". Arch. Intern. Med. 156 (7): 745–52 Abstract
  • ((en)) Wang HX, Leineweber C, Kirkeeide R, et al. (March 2007). "Psychosocial stress and atherosclerosis: family and work stress accelerate progression of coronary disease in women. The Stockholm Female Coronary Angiography Study" Issue Journal of Internal Medicine Volume 261, Issue 3, pages 245–254, March 2007 Abstract

Види још[уреди]


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).