Kortikosteroidi
Kortikosteroidi su hormoni kore nadbubrežne žlezde koji imaju brojne fiziološke funkcije. Imaju i brojne farmakološke funkcije,[1] a danas su razvijeni sintetski derivati prirodnih kortikosteroida kojima su neke farmakološke osobine pojačane, a druge potisnute.
Biosinteza[уреди | уреди извор]
Kortikosteroidi se sintetišu iz holesterola u adrenalnom korteksu. Većina reakcija za generisanje steroida je katalisana enzimima citohrom P450 familije. Oni su locirani u mitohondrijama i potreban im je adrenodoksin kao kofaktor (izuzev 21-hidroksilaze i 17α-hidroksilaze).
Aldosteron i kortikosteron dele prvi deo njihovog biosintetičkog puta. Završni deo je posredovan aldosteron sintetazom (za aldosteron) ili 11β-hidroksilazom (za kortikosteron). Ti enzimi su skoro identični (oni dele funkcije 11β-hidroksilacije i 18-hidroksilacije) ali je aldosteron sintetaza takođe sposobna da izvede 18-oksidaciju. Štaviše, aldosteron sintetaza se nalazi u zona glomerulosa na spoljašnjoj ivici adrenalnog korteksa; 11β-hidroksilaza se nalazi u zona fasciculata i reticularis.
Klasifikacija[уреди | уреди извор]
Jačina dejstva[уреди | уреди извор]
Dele se na četiri grupe[2][3]:
- slabi kortikosteroidi: metilprednizolon, hidrokortizon, prednizolon;
- umereno jaki kortikosteroidi: klobetazon, flumetazon, fluokortin, fluperolon, fluorometolon, flupredniden, dezonid, triamcinolon, alklometazon, deksametazon i hlokortolon;
- jaki kortikosteroidi: betametazon, fluhlorolon, dezoksimetazon, fluocinolon acetonid, fluokortolon, diflukortolon, fludroksikortid, fluocinonid, budezonid, diflorazon, amcinonid, halometazon, mometazon, metilprednizolon aceponat, beklometazon, flutikazon, prednikarbat, difluprednat i ulobetazol;
- vrlo jaki kortikosteroidi: klobetazol i halcinonid.
Put administracije[уреди | уреди извор]
Topikalni steroidi[уреди | уреди извор]
Oni se namenjeni za topikalnu upotrebu na koži, očima, i mukoznim membranama.
Inhalacioni steroidi[уреди | уреди извор]
Ova formulacija je namenjena tretmanu nazalnog sluzokože, sinusa, bronhija, i pluća.[4] Ova grupa obuhvata:
- Flunizolid[5]
- Flutikazon propionat[5]
- Triamcinolon acetonid[5]
- Beklometazon dipropionat[5]
- Budezonid[5]
Postoji isto tako kombinovana preparacija (trgovačko ime Advair), koja sadrži flutikazon propionat i salmeterol ksinafoat (dugotrajni bronhodilator).[5] Ovaj lek je dozvoljen za upotrebu kod dece preko 12 godina stare.
Oralne formulacije[уреди | уреди извор]
Primeri ovakvih formulacija su prednizon i prednizolon.[6]
Sistemske formulacije[уреди | уреди извор]
Sistemske formulacije su dostupne kao injekcije za intravenoznu i parenteralnu upotrebu.[6]
Upotreba kortikosteroida[уреди | уреди извор]
Kortikosteroidi su, zbog svojih antiinflamatornih karakteristika, jedna od najkorisnijih klasa lekova. Naročito su značajni u lečenju raznih upalnih bolesti kože, poput dermatitisa, atopijskog dermatitisa, seboreičnog dermatitisa i seboreje, pemfigusa, u simptomatskom lečenju psorijaze, lupusa i brojnih drugih kožnih upalnih bolesti.
Kortikosteroidi se lokalno primenjuju[7] zbog svog izrazitog antiinflamatornog svojstva i antialergijskog delovanja. Kortikosteroidi su selektivni agonisti glukokortikoidnih receptora. Vezivanjem za te receptore dolazi do indukcije lipokortina, koji blokiraju fosfolipazu A2. Upravo od odnosa lipokortina i fosfolipaze A2 zavisi količina nastajanja arahidonske kiseline, koja je početna sirovina za sintezu medijatora upale, prostaglandina i leukotriena.
Nuspojave[уреди | уреди извор]
Dugoročna upotreba kortikosteroida može da izazove više ozbiljnih nuspojava, na primer: hiperglicemia[8], otpornost na insulin, diabetes mellitus[9], osteoporozu, strah[10], depresiju, gastritis, kolitis, hipertenziju, infarkt, erektivnu disfunkciju, hipogonadizam, hipotiroidizam, amenoreju, retinopatiju.
Bezbednost[уреди | уреди извор]
Američko Društvo za Kontaktnu Dermatologiju je 2005. izabralo putem glasanja kortikosteroide za Alergijsko Sredstvo Godine.[11]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). „Chapter 59. Adrenocorticotropic hormone; adrenocortical steroids and their synthetic analogs; Inhibitors of the synthesis and actions of adrenocortical hormones”. Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.
- ^ Rietschel, Robert L. (2007). Fisher's Contact Dermatitis, 6/e. Hamilton, Ont: BC Decker Inc. стр. 256. ISBN 1-55009-378-9.
- ^ Coopman S, Degreef H, Dooms-Goossens A (1989). „Identification of cross-reaction patterns in allergic contact dermatitis from topical corticosteroids”. Br. J. Dermatol. 121 (1): 27—34. PMID 2757954. doi:10.1111/j.1365-2133.1989.tb01396.x.
- ^ Asthma Steroids: Inhaled Steroids, Side Effects, Benefits, and More
- ^ а б в г д ђ New York City Asthma Initiative >Inhaled corticosteroids - long –term control asthma medicine Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2010) By Michael R. Bloomberg, Mayor, Thomas R. Frieden, M.D., M.P. H., Commissioner. 03/ 2004
- ^ а б Systemic steroids (corticosteroids). DermNet NZ
- ^ Wolverton, SE. Comprehensive Dermatologic Drug Therapy. WB Saunders, 2001. pp. 562
- ^ Donihi AC, Raval D, Saul M, Korytkowski MT, DeVita MA (2006). „Prevalence and predictors of corticosteroid-related hyperglycemia in hospitalized patients”. Endocr Pract. 12 (4): 358—62. PMID 16901792.
- ^ Blackburn D, Hux J, Mamdani M (2007). „Quantification of the risk of corticosteroid-induced diabetes mellitus among the elderly”. Journal of General Internal Medicine. 17 (9): 1525—1497. doi:10.1046/j.1525-1497.2002.10649.x.
- ^ Korte, S. M. (2001). „Corticosteroids in relation to fear, anxiety and psychopathology”. Neurosci Biobehav Rev. 25 (2): 117—42. PMID 11323078.
- ^ „Contact Allergen of the Year: Corticosteroids: Patch Testing”.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Rietschel, Robert L. (2007). Fisher's Contact Dermatitis, 6/e. Hamilton, Ont: BC Decker Inc. стр. 256. ISBN 1-55009-378-9.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
