Кортијев орган

Кортијев орган

Кортијев орган на пресеку кохлее

Увећан приказ Кортијевог органа
Латински	Оrganum spirale Corti
Грејова анатомија	subject #232 1056 ((en))
MeSH	Organ+of+Corti ((en))
Dorlands/Elsevier	o_06/12596269 ((en))

Кортијев орган (катал. Оrganum spirale Corti) је сензорни део слушног органа (чула слуха), који је смештен на унутрашњем делу (лат. pars tecta ili arcuata) базиларне мембране, у издвојеном делу тремног степеништа, названог лат. skala media ili ductus cochlearis. Смештен је целом дужином, али не и ширином базиларне мембране.

[уреди] Грађа

Сложена структура Кортијевог органа настала је диференцијацијом горњег епителног слоја базиларне мембране који је ектодермалног порекла. С обзиром на његову грађу, он представља неуроепителни део на зиду опнастог пужа, који је оспособљен за пријем акустичких надражаја, исто као што су неуроепителне статичке мрље утрикулуса и сакулуса и неуроепителни ампуларни гребен на зиду полукружних канала оспособљени за пријем статичких чулних надражаја.

Кортијев орган се састоји од:

1. Једног реда унутрашњих трепљастих ћелија;

2. Три реда спољашњих трепљастих ћелија (алтернативно, додатни спољашњи четврти ред трепљастих ћелија) (Постоји преко 12.000 спољашњих трепљастих ћелија и око 3.500 унутрашњих трепљастих ћелија.)

2. Сензорецептивних ћелија

3. Неколико типова различитих потпорних ћелија:

унутрашње и спољашње пиларне ћелије
спољашње фалангеалне ћелије
унутрашње фалангеалне ћелије
граничне ћелије
Хенсенове ћелије
Клаудијусове ћелије
Ботчерове ћелије
унутрашње сулкусне ћелије

Најзначајније ћелије Кортијевог органа су спољашње и унутрашње сензорне ћелије.

Спољашње ћелије Кортијевог органа, су ћелије јако издужене при бази, које постепено постају округласте или срцолике при врху. Стереоцилијарни сноп формира "W" или "V" формацију на врху при чему свака од ових формација садржи 3-4 реда цилија различитих дужина, које подсећајући на степенице. У спољашњим ћелијама, посебно на врху, а мање и у средњем делу, "W" формација се нагиње, па трећи ред бива највише наглашен, а први ред најмање. Ово нагињање одговара нагињању распореда влакана на текторијалној мембрани.

Унутрашње ћелије Кортијевог органа, су кратке, пехарасте. Сензорне цилије унутрашњих трепљастих ћелија су такође у облику "W" формације, али са знатно ширим угловима (готово правим линијама). Стереоцилија унутрашњих трепљастих ћелија је већа од оних код спољашњих трепљастих ћелија.

Далеко од Кортијевог органа ћелије су плочасте, ближе њему кубичне, врло близу њега цилиндричне, а у самом Кортијев органу су у облику стубова. Стубови су нагнути један према другом, тако да између њих остаје један отворен тунел троугластог облика (Кортијев тунел, лат. galeria Corti, arcus spiralis). То је тространо призматаична шупљина Кортијевог органа испуњена ендолимфом. Пре поменутог тунела постоје у Кортијевом органу и два интерцелуларна простора. То су тзв. спољашњи тунел и Нуелов простор. Сви ти простори су испуњени ендолимфом.

Горњи крајеви потпорних ћелија формирају мрежу, односно плочу - лат. lamina reticularis. Кроз отворе те плоче и међу потпорне ћелије затакнуте су рецепторне, сензорне ћелије, које на врху имају кратке длачице или цилије.

[уреди] Извори

Arthur C. Guyton John E. Hall Медицинска физиологија савремена администрација Београд 1999 ISBN 6-387-0599-9
Corti A (1851) "Recherches sur l'organe de Corti de l'ouïe des mammifères". Z wiss Zool 3: 1-106.
Pritchard U. "On the organ of Corti in mammals". 2 March 1876, Proceedings of the Royal Society of London, volume 24, pp. 346–52
Анатомија унутрашњег ува