Косовска битка (1448)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте чланак Косовски бој.
Битка на Косову пољу
Део крсташких ратова против Османлија
Sueleymanname akinci.png
Време: 17. 1020. 10.1448.
Локација: Косово поље на Косову
Резултат: победа Османског царства
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Османско царство
Краљевина Мађарска
Кнежевина Влашка
Заповедници
Мурат II
Јанош Хуњади
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
~ 40,000 до 60,000[1][2]
24,000[2][3]
Губици
~34.000[4]
17.000[4]
{{{подаци}}}

Друга косовска битка је вођена од 17. октобра до 20. октобра 1448. године на Косову пољу између снага краљевине Мађарске (ојачаних влашким одредима) предвођених Јаношом Хуњадијем са једне и Турака Османлија предвођених Муратом II (14211451) са друге стране. Окончала се потпуним сломом мађарских снага, које су се повукле у нереду, док је сам Хуњади напустио бојиште у ноћи између 19. и 20. октобра. Овим мађарским поразом су практично окончани покушаји да се Османлије протерају са Балканског полуострва и после ње преостале хришћанске државе воде махом дефанзивне борбе са Отоманском империјом.

До саме битке је дошло услед Хуњадијеве процене да је погодан тренутак да се Османлијама зада ударац и да се сузбију са Балкана. Са тим циљем се упутио ка Косову да би се спојио са Скендербеговим снагама, после чега је планиран заједнички поход против Мурата II. Међутим турски султан их је предухитрио и разбио мађарске снаге пре него што су успеле да се споје са својим савезницима. У овом походу није учествовао српски деспот Ђурађ Бранковић (14271456), иако се битка водила на de facto његовој територији. Он је, као и 1444. године, проценио да је Османско царство сувише јако и да се не треба залетати. Због тога га је Хуњади сматрао непријатељем и током свог похода се на тлу деспотовине Србије понашао као да се налази на непријатељској територији. Као последицу таквог понашања деспот Ђурађ га је заробио приликом повлачења са Косова а од Мађара је затражио велики откуп на име учињене штете коју су причиниле Хуњадијеве снаге. Иако су Османлије од њега захтевала да им преда Хуњадија, он је то одбио и након што је договорио откуп од 100.000 дуката са Мађарима, пустио је Хуњадија из заточеништва.

Сам Хуњади је оставио траг и у српској народној традицији која га познаје као Сибињанин Јанка, али је и други косовски бој заузео своје место у њој, пошто се за њега везују две народне изреке:

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Bennett, „The Hutchinson Dictionary of Ancient & Medieval Warfare“, страна 182 „Хуњади је предводио 24.000 људи, укључујући и 10.000 влашких војника, али је требао да сачека долазак Скендербегових снага пре него што се сукобио са Муратових 40.000 војника.“
  2. ^ а б Sedlar, „East Central Europe in the Middle Ages“, страна 248 „Хуњади, који је био најбогатији велможа у Мађарској, је сакупио армију од 24.000 људи уз помоћ својих средстава, међу којима су били немачки и чешки пешаци наоружани пушкама као подршка Мађарској коњици.[...]Овога пута је султан на бојно поље довео барем 60.000 војника, укључујући и јаничаре наоружане мускетама и одред артиљерије.“
  3. ^ Turnbull, The Ottoman Empire 1326-1699, страна 36 „Хуњади је предводио војску од 24.000 људи, укључујући и 8.000 влашких војника, али је претрпео још један пораз, без да је успео да види свог албанског савезника.“
  4. ^ а б [Babinger, Franz (1992). Mehmed the Conqueror and His Time. Princeton University Press. стр. 55. ISBN 978-0-691-01078-6. 

Литература[уреди]