Коста Томашевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коста Томашевић

Tomasevic Kosta.jpg

Лични подаци
Датум рођења 23. јул 1923.
Место рођења Стари Бановци, Краљевина СХС
Датум смрти 13. мај 1976.
Место смрти Београд, СФРЈ

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Сребро 1948. Лондон Југославија

Коста Томашевић (рођ Стари Бановци 25. јула 1923 — умро Београд 13. мај 1976) је југословенски фудбалски репрезентативац, виши спортски тренер и професор физичког васпитања.

Ушао је у историју југословенског фудбала као први стрелац репрезентације СФРЈ, 9. маја 1946. на утакмици против Чехословачке (2:0) у Прагу, на првој послератној утакмици нашег државног тима.

Почео је да игра пред рат у Београдском спорт клубу (БСК) и брзо постао првотимац. Играо је вођу навале и десно крило и посебно се истицао одличним реализаторским способностима.

Био је један од оснивача и првих играча београдске Црвене звезде, за коју је од 4. марта 1945. до 2. маја 1954. одиграо укупно 340 утакмица (од тога 125 првенствених) и постигао 370 голова. У дресу „црвено-белих“ освојио је два првенства (1951. и 1953) и три узастопна трофеја Купа (1948, 1949, и 1950). Био је и два пута најбољи лигашки стрелац: 1951. године са 16 голова и у првенству 1954/55. године, заједно са Марковићем (БСК) и Вукасом (Хајдук Сплит), са 20 погодака. Ову другу титулу освојио је као члан суботичког Спартака за који је играо до 1956.

Уз два сусрета за „Б“ екипу (19481950), одиграо је и 10 утакмица за репрезентацију Југославије и постигао пет голова. Дебитовао је 9. маја 1946. против репрезентација Чехословачке. (2:0) у Прагу, а последњу утакмицу одиграо је 6. фебруара 1951. против репрезентације Француске (1:2) у Паризу на којој је постигао једини гол за нашу репрезентацију. Учествовао је на олимпијском турниру 1948. у Лондону и на Светском првенству 1950 у Бразилу (на три утакмице постигао је два гола).

Дипломирао је на Државном институту за физичку културу у Београду и на Фудбалском одсеку Високе спортске школе у Келну. Био је тренер у земљи и иностранству (Иран, Нигерија), а последњих година живота је био службеник Скупштине општине Вождовац у Београду.

Прерано је умро у Београду у 53. години.

Спољашње везе [уреди]