Коста Трифковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коста Трифковић

KostaTrifkovic.jpg

Информације
Датум рођења 20. октобар 1843.
Место рођења Нови Сад (Аустријско царство)
Датум смрти 19. фебруар 1875.
Место смрти Нови Сад (Аустроугарска)
Дела
Потпис

Коста Трифковић (Нови Сад, 20. октобар 1843Нови Сад, 19. фебруар 1875) је био српски књижевник.

Биографија[уреди]

Рођен је 1843. године у Новом Саду. Ту је учио основну школу и гимназију, а поморску школу у Ријеци. Једно време је био морнар. Кад виде да морнарски живот није тако романтичан какав му је изгледао, он га напусти и на Ријеци заврши гимназију. После је свршио права и постао прво општински чиновник, а доцније адвокат у Новом Саду, где је живео све до смрти 1875. године.

Списак књижевних радова[уреди]

Трифковић је један од ретких позоришних људи код Срба. Он је живот посветио нашој оскудној драмској књижевности, и то комедији. После Јована Стерије Поповића, ниједан се од бољих писаца, сем Змаја са „Шараном“, није тим књижевним родом бавио све до Трифковића. Он се позоришту сасвим посветио последњих година свога живота и написао око петнаест позоришних дела. То су већином шаљиве игре, као Избирачица, Школски надзорник, Златна барка, Честитам и Љубавно писмо, или драмати, Француско-пруски рат, као Младост Доситеја Обрадовића и На Бадњи дан. Он је прерађивао и туђе, махом немачке, лаке и шаљиве позоришне комаде: Мило за драго, Тера опозицију и друге. Огледао се и на приповеци и лирској поезији. Написао је још и знатан број хумористичних прича и цртица по ондашњим листовима и часописима.

Критички осврт[уреди]

Трифковић није виши сатиричар или морални цензор који слика карактере, типове и нарави и изврће их потсмеху. То је, унеколико, радио Јован Стерија Поповић. Трифковић нема његове дубине и замаха, Он се зауставио на најлакшој врсти комедије, на комедији интриге, у којој је сва комика у радњи и ситуацијама, а личности и њихов унутарњи живот су споредно, ту су само да употпуне оквир комичних ситуација. Тако, у „Љубавном писму“ цела комика проистиче из тога што једно писмо случајно залута у један џеп где му није било место. У његовим комедијама је приказана новосадска чаршија, ситни људи, са ситним и безазленим страстима и навикама. Трифкоаић је и сам на нивоу те чаршије, хоће да је забави и насмеје и да се и сам са њом забави, пријатно и лако. У такву врсту комедије он је унео необично жив и духовит дијалог и ретку вештину компоновања. Комика је ту површна, неуметничка, али пријатна ипак и врло занимљива. Његове комедије су испуњавале оригинални позоришни репертоар све до појаве Бранислава Нушића.

Библиографија[уреди]

Литература[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]