Костур (Пирот)

Координате: 43° 08′ 23″ С; 22° 29′ 31″ И / 43.139666° С; 22.492° И / 43.139666; 22.492
С Википедије, слободне енциклопедије

Костур
Костур
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПиротски
ГрадПирот
Становништво
 — 2011.Пад 241
Географске карактеристике
Координате43° 08′ 23″ С; 22° 29′ 31″ И / 43.139666° С; 22.492° И / 43.139666; 22.492
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина410 m
Костур на карти Србије
Костур
Костур
Костур на карти Србије
Остали подаци
Позивни број010
Регистарска ознакаPI

Костур је насеље Града Пирота у Пиротском округу. Према попису из Према попису из 2011. има 241 становника (према попису из 2002. било је 311 становника).

Овде се налази Врело Костур.

Положај[уреди | уреди извор]

Извор "Бистар"

Село Костур смештено је у једној благој ували на западном рубу пиротског насеља Барја на северозападном делу пиротске котлине. Село је збијеног типа. Куће су смештене и збијене у малим авлијама (двориштима), и то углавном поред пута. Улице су уске и кривудаве. Врло су постојане јер село је смештено на каменитом терену. У време суше никада није било много прашине, а у време кише није било блата. Сада су све улице и сви сокаци асфалтирани, средствима из самодоприноса грађана и њиховим личним радом, тако да је угодно ићи њима и ноћу јер је уведено и улично осветљење. Село је лоцирано на јужном ободу локалитета Рудине. Рудина је природна каменита · кречњачка греда која се наставља и пружа од планинских узвишења на западу атара села Костура од 3 км и губи се у атару суседног села Блата. Рудине представља природну препреку, али не непремостиву између Костурског поља које је део Пиротске котлине и локалитета Река. Реку чине обрадиве површине на левој обали Пасјачке реке северозападно од Рудине а које су део Костурског атара.

Село Костур има више мала или засеока: Средсело (центар села), Аџијско гувно, Миљћевац, Доња мала, Горња мала, Велковски и Каменосвски крај и Бистар.[1] Костур нема повољан саобраћајни положај јер се налази западно од села Блата на 500 м. Кроз Блато пролази пут првог реда од Пирота до Бабушнице и даље према Лесковцу. Међутим, Костур није изоловано село, али он је макадамским путем повезан са Расницом и Барје Чифликом, а преко Блата са осталим селима лоцираним у северозападном делу Пиротске котлине повезан је асфалтним путевима. Кад се иде путем од Блата ка Костуру, село се не види у целини, јер се налази у благој ували, али се вили са локалитета Брег.

Центар села

Историја[уреди | уреди извор]

У атару села Костура постоје извесни показатељи и индикације да је ту у доба Римљана сигурно постојала Mutatio, војничка тврђава или трговачка станица са одморном запрегом. На локалитету самог села, а и широј околини, грађани Костура налазе зидине од камена у којима се малтер потпуно скаменио (стари Римљани су малтер за изградњу тврђава правили од креча и јаја).

Костур, Блато, Понор и Расница значајно се помињу у турским тефтерима половином XV века, Пасјач, Присјан, Мали Суводол и Велики Суводол помињу се у другој половини XVI века, а Барје Чифлик и Војници помињу се касније у време турске окупације. Костур је постојао и раније, али се званично помиње 1447. у попису Тимара нахије "Висока" и "Знепол", као и тимар Сака Караџе.

За време Источне кризе место је са целим (срез Лужнички) крајем од Турака ослободила српска војска. Председник општине Костур, Таса Илић са 195 представника села среза Лужничког је 20. фебруара/4. марта 1878. године послао писмо из Чивлика, српском кнезу Милану Обреновићу. У свом обраћању молили су да их кнез узме у своју заштиту од Бугара; да села припадну кнежевини Србији.[2] Костур је 1879. године имао 53 куће са 337 душа, међу њима су четири писмена човека а број пореских глава је износио 72.[3] Село Костур од 1878. године је било средиште Суда костурске општине, односно било је административни центар за села у околини.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Костур живи 270 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,9 година (48,5 код мушкараца и 53,3 код жена). У насељу има 128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,43.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 836
1953. 811
1961. 700
1971. 618
1981. 513
1991. 416 409
2002. 311 322
2011. 245
2022. 203
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
306 98,39%
Роми
  
34 0,64%
Македонци
  
1 0,32%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Духомир Цветковић, Костур : у част 550-те годишњице од званичног помена села у попису Тимара нахије "Висока и Знепол" : (1447-1997), 2001, стр. 13
  2. ^ "Србија 1878. године", зборник докумената, Београд 1978.
  3. ^ "Отаџбина", Београд 1880. године
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]