Костур (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Костур (вишезначна одредница).
Костур
Καστοριά

Kastoria2 200704.JPG
Поглед на град са језера

Основни подаци
Држава Застава Грчке Грчка
Периферија Западна Македонија
Округ Костур
Становништво
Становништво (2001) 16.218
Густина становништва 283 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 40°31′N 21°16′E / 40.52, 21.27
Временска зона UTC+2, лети +3
Надморска висина 700 м
Површина 57.3 км²
Костур на мапи Грчке
{{{alt}}}
Костур
Костур на мапи Грчке
Остали подаци
Поштански код 521 00
Регистарска ознака ΚΑ

Костур (грч. Καστοριά - Касторја) је главни град Костурског округа, на западу периферије Западна Македонија. Смештен је на полуострву истоименог језера.

Име[уреди]

Постоји више претпоставки о настанку имена града.

  • По грчком називу за дабра (грч. κάστορας - касторас). Даброво крзно некада је било веома важно за месну привреду везану за Костурско језеро;
  • По грчком називу за замак (грч. κάστρο - кастро);
  • По словенској речи "костур" (други назив: скелет).

Природни услови[уреди]

Град Костур се налази у западном делу историјске покрајине Егејска Македонија, на обали Костурског језера на знатној надморској висини (700 м). Град има несвакидашњи положај на земљоузу између полуострва у језера и копна. Западно од града уздижу се Грамос планине кречњачког карактера из састава ланца Пинда.

Клима у Костуру је због надморске висине града (700 м) и затворнеости овог подручја континетнална, за коју су особене изузетно жарна лета и хладније и кишовите зиме са не баш тако ретким снегом.

Историја[уреди]

Почетак историје Костура везује се за долазак Римљана у ове крајеве 200. п. н. е. У доба Византије град је био позбат као Јустинијанополис. Овај град тешко је страдао током 13. века у борбама Византије и Епирске деспотовине, да би на крају био и под Србијом (1331-80. г.).

Костурско подручје је пало под отоманску власт 1385. године и остало следећих 5 векова. Током овог периода град и околина су изгубили грчку особеност - у граду су живели Турци и Јевреји, а у околним селима највише Македонци. Тек од 1912. године град припада савременој Грчкој. После Првог светског рата и Грчко-турског рата исељено је турско становништво. Током Другог светског рата у логорима нестало је јеврејско, да би током Грчког грађанског рата била и исељена и већина Македонаца. Тако је овај некада етнички и верски мешовит град постао претежно грчки. Последњих деценија град је осавремењен, али је и поред тога остао место ван главних токова живота у Грчкој, што је условило исељавање становништва, нарочито из околних села.

Становништво[уреди]

Костур данас има око 20.000 становника у граду и околини. Становништво су углавном етнички Грци, мада још постоји омања македонска мањина, без икаквих националних права. Кретање становништва по годинама било је следеће:

  • 1981. године, град 20.660 ст., округ -
  • 1991. године, град 14.775 ст., округ -
  • 2001. године, град 14.813 ст., округ 16.218 становника.

Привреда[уреди]

Кожарска индустрија још је веома важна у привреди Костура. Сајам коже је познат и изван граница државе. Са тим у вези сеоско подручје је највише окренуто сточарству.

Костур има и локални Аеродром „Аристотел“, преко којег се одвија веза са Атином.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]