Котор Варош

Из Википедије, слободне енциклопедије
Котор Варош

Стамбени блокови у Котор Вароши
Стамбени блокови у Котор Вароши

Грб
Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Општина Котор Варош
Становништво
Становништво (2013) 8.360
Положај
Координате 44°37′N 17°22′E / 44.62, 17.37
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Котор Варош на мапи БиХ
{{{alt}}}
Котор Варош
Котор Варош на мапи БиХ
Остали подаци
Позивни број 051


Координате: 44° 37′ 12" СГШ, 17° 22′ 12" ИГД

Котор Варош је градско насеље и сједиште општине Котор Варош у Републици Српској, БиХ. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Котор Варош укупно је пописано 8.360 лица.[1]

Историја[уреди]

Католичка црква у Котор Вароши[2]

Подручје општине Котор Варош је археолошки и историјски веома мало истражено. Историја бележи, да су на овим просторима постојала насеља у далекој прошлости, чак и у периоду неолита. Ово подручје су тада насељавали Илири. У IV вијеку п. н. е. на ово подручје су први пут продрли Келти. Пред крај старог вијека подручје око ријеке Врбас, Врбање и Сане насељавало је трачанско племе Мезеји. У I веку ово подручје освајају Римљани који постепено асимилирају Мезеје и ангажују их у своје легије и своју морнарицу. Из тог периода постоји више локалитета који указују на римске грађевине.

У седмом вијеку ово подручје насељавају Јужни Словени. Словенизацијом овог дела Балканског полуострва ту се формирају прве државице Јужних Словена. Први писани документи о насељу на овом подручју датирају из 1323. и 1412. године. То је повеља Стефана II Котроманића (босанског бана од 1322. до 1353), који дарује Вукосаву Хрватинићу 1322. године жупе Даницу и Врбању са градовима Кључем и Котором као лични посед, зато што му је овај помогао приликом преузимања власти у сукобу са Бабунићима. Овај феудални посед Хрватинића је касније, 1404. године још више проширио Хрвоје Вукчић Хрватинић (Стјепанчић), који се називао господарем Доњих краја (подручје од ријеке Врбаса до преко Сане а касније је још више прошуре).

Становништво[уреди]

Националност[3] 1991. 1981. 1971.
Срби 2.522 (34,03%) 1.310 (24,15%) 749 (19,99%)
Хрвати 2.432 (32,81%) 1.789 (32,98%) 1.490 (39,77%)
Муслимани [a] 1.800 (24,28%) 1.436 (26,47%) 1.342 (35,82%)
Југословени [b] 547 (7,38%) 787 (14,51%) 110 (2,93%)
остали и непознато 110 (1,48%) 101 (1,86%) 55 (1,46%)
Укупно 7.411 5.423 3.746
Демографија
Година Становника
1895. 20.858 (котар)
1910. 23.780 (котар)
1921. 22.072 (котар)
1931. 27.236 (срез)
1948. 2.428 [3]
1953. 4.715 (општина)
1961. 2.893
1971. 3.746
1981. 5.423
1991. 7.394

Напомене[уреди]

  1. ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
  2. ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013 на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.
  2. ^ Фрањевачки самостан: „Жупа Котор Варош“, приступ 7. април 2013
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :