Котор Варош
| Котор Варош |
|
|---|---|
|
|
|
.svg) |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Ентитет |  Република Српска |
| Општина | Општина Котор Варош |
| Становништво | |
| Становништво (1991) | 7.411 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
 Котор Варош
Котор Варош на мапи БиХ
|
|
| Остали подаци | |
| Позивни број | 051 |
Координате: 44° 37′ 12" СГШ, 17° 22′ 12" ИГД
Котор Варош је градско насеље и сједиште општине Котор Варош у Републици Српској, БиХ.
Садржај |
Историја [уреди]
Подручје општине Котор Варош је археолошки и историјски веома мало истражено. Историја бележи, да су на овим просторима постојала насеља у далекој прошлости, чак и у периоду неолита. Ово подручје су тада насељавали Илири. У IV вијеку п. н. е. на ово подручје су први пут продрли Келти. Пред крај старог вијека подручје око ријеке Врбас, Врбање и Сане насељавало је трачанско племе Мезеји. У I веку ово подручје освајају Римљани који постепено асимилирају Мезеје и ангажују их у своје легије и своју морнарицу. Из тог периода постоји више локалитета који указују на римске грађевине.
У седмом вијеку ово подручје насељавају Јужни Словени. Словенизацијом овог дела Балканског полуострва ту се формирају прве државице Јужних Словена. Први писани документи о насељу на овом подручју датирају из 1323. и 1412. године. То је повеља Стефана II Котроманића (босанског бана од 1322. до 1353), који дарује Вукосаву Хрватинићу 1322. године жупе Даницу и Врбању са градовима Кључем и Котором као лични посед, зато што му је овај помогао приликом преузимања власти у сукобу са Бабунићима. Овај феудални посед Хрватинића је касније, 1404. године још више проширио Хрвоје Вукчић Хрватинић (Стјепанчић), који се називао господарем Доњих краја (подручје од ријеке Врбаса до преко Сане а касније је још више прошуре).
Становништво [уреди]
| Националност[2] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 2.522 (34,03%) | 1.310 (24,15%) | 749 (19,99%) |
| Хрвати | 2.432 (32,81%) | 1.789 (32,98%) | 1.490 (39,77%) |
| Муслимани [a] | 1.800 (24,28%) | 1.436 (26,47%) | 1.342 (35,82%) |
| Југословени [b] | 547 (7,38%) | 787 (14,51%) | 110 (2,93%) |
| остали и непознато | 110 (1,48%) | 101 (1,86%) | 55 (1,46%) |
| Укупно | 7.411 | 5.423 | 3.746 |
| Демографија | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1895. | 20.858 (котар) | |
| 1910. | 23.780 (котар) | |
| 1921. | 22.072 (котар) | |
| 1931. | 27.236 (срез) | |
| 1948. | 2.428 | [2] |
| 1953. | 4.715 (општина) | |
| 1961. | 2.893 | |
| 1971. | 3.746 | |
| 1981. | 5.423 | |
| 1991. | 7.394 | |
Напомене [уреди]
- ^ За садашњи статус Муслимана види чланак Муслимани.
- ^ За садашњи статус Југословена види чланак Југословени.
Референце [уреди]
- ^ Фрањевачки самостан: „Жупа Котор Варош“, приступ 7. април 2013
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Види још [уреди]
Извори [уреди]
- Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
Спољашње везе [уреди]
- Сајт општине Котор Варош ((sr))
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
|
|||||||
