Коцељ (кнез)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Споменик кнезу Коцељу (Дом Народне скупштине у Београду)
Кнежевина Доња Панонија у време Коцеља

Коцељ је био словенски кнез из друге половине IX века, који је владао Блатенском кнежевином (861872[1]) у Доњој Панонији. Он је током своје владавине пружао подршку византијским мисионарима Ћирилу и Методију током њихове моравскопанонске мисије и покушао да створи независну словенску кнежевину. Након њега, Блатенску кнежевину заузимају околни германски феудалци и она се од 874. године налази у саставу поседа Арнулфа Корушког (887899).

Живот[уреди]

Коцељ је рођен најкасније око 833. године, пошто тада његов отац нитрански кнез Прибина (825861), бива потиснут од стране моравског кнеза Мојмир I (830846) и бива приморан да се са породицом склони код Франака. Он 840. године добија од краља Лудвига I (817876) на управу посед око реке Зале, који 12.10.848. године Лудвиг претвара у наследно добро. Након очеве смрти у борби са великоморавским кнезом Растиславом (846870) 861. године, Коцељ преузима власт у Блатенској кнежевини.

Две године касније, у Великоморавску кнежевину стижу византијски мисионари Ћирило и Методије са циљем ширења хришћанства на словенском језику. Њихов рад је наишао на жестог отпор германског клера који је проповедао хришћанство на латинском језику, тако да су њих двојица 866. године кренули у Рим, да од Папе затраже дозволу за богослужење на латинском. На Коцељев позив, они су прво посетили његову државу 867. године и у њеној престоници Блатнограду су обучили људе за вршење словенског богослужења. Сам кнез је са њима послао двадесетак младића и захтев Папи да постави Методија на епископску столицу светог Андроника. Папа Хадријан II (867872) је одобрио словенско богослужење и поставио Методија моравскопанонског архиепископа са седиштем у Сирмијуму, издавши том приликом посебну повељу упућену словенским кнезовима Растиславу, Сватоплуку (870894) и Коцељу, у којој потврђује употребу словенског језика у богослужењу.

Методије се враћа 870. године у Блатенску кнежевину и наставља свој рад, у чему му Коцељ пружа подршку, удаљавајући се од владара Источне Франачке Лудвига, чији је вазал, номинално био. Услед пружања подршке словенском богослужењу и вођења самосталне политике, Коцељ је дошао у сукоб са околном германском властелом. Он умире највероватније 872. године, а његови поседи већ 873. године долазе под власт Источне Франачке и њима од 874. године влада Арнулф Корушки.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Подаци у стручној литератури о крају његове владавине, варирају од 872. до 876. године.



Претходник:
Нема
Блатенски кнез
861 - 872
Наследник:
(Арнулф Корушки)
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}