Кочани
| Кочани мк. Кочани |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Општина | Кочани |
| Становништво | |
| Становништво (2002) | 28.330 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 350 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 2300 |
| Позивни број | 033 |
| Регистарска ознака | KO |
Координате: 41° 54′ 59" СГШ, 22° 24′ 46" ИГД
Кочани (мк. Кочани) су град у Републици Македонији, у источном делу државе. Кочани су седиште истоимене општине Кочани, као и средиште области Кочанско поље.
Град је познат по „Кочанском пиринчу“, који је био познат у целој некадашњој СФРЈ.
Садржај |
Природни услови [уреди]
Град Кочани је смештен у источном делу Републике Македоније. Од најближег већег града, Штипа град је удаљен 30 км североисточно, а од главног града Скопља 115 км источно.
Рељеф: Кочани су средиште историјске области Кочанско поље, једно од „житница“ Републике Македоније. Насеље је смештено на северној страни издуженог поља, на месту где се из поља издижу најјужнији огранци Осоговских планина. На планини се налази се познати зимски туристички центар Пониква. Градско подручје бреговито, на приближно 350 метара надморске висине.
Клима у Кочанима је умерено континентална за утицајем Егеја (топлија лета, блаже зиме).
Воде: Кроз Кочане протиче истоимена Кочанска река, која дели град на западну и источну половину. Она се неколико километара јужније улива у реку Брегалницу. Пар километара северно од града образовано је вештачно језеро Граче.
Историја [уреди]
|Подручје Кочана је било насељено још од праисторије. Постоје трагови једног античког насеља код села Доње Граче (остаци бедема, римска и византијска керамика и накит).
Насеље под данашњим називом први пут се спомиње крајем средњег века. Тачније, 1337. године, када је овај простор био у поседу српске породице Драгаш. Тада је српски властелин Јован Оливер Цркву Св. Димитрија даровао Кочанима.
Други писани трагови су они турског путописца Евлије Челебије из 1519. године, где наводи да је Кочани једно лепо село у којем живе 54 хришћанске породице и једна муслиманска, као и да има 12 неожењених хришћана (Tapu defteri 85, 446-447).
Све до 19. века насеље није имало већи значај. Тада се насеље почиње развијати као градско. Крајем 19. века насеље је имало нешто близу 56000 становника, од чега су половина били муслимански Турци, а половина православни Словени.
1912. године Кочани су се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.
Становништво [уреди]
По попису 2002. год. град има 28.330, а Општина Кочани 38.092 становника.
| Број | Постотак | |
| Укупно | 15.685 | 100% |
| Македонци | 25.730 | 90,8% |
| Роми | 1.915 | 6,8% |
| Турци | 315 | 1,1% |
| Власи | 193 | 0,7% |
| Срби | 63 | 0,2% |
| остали | 78 | 0,3% |
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Побратимљени градови [уреди]
Сигетсентмиклош, Мађарска
Казанлак, Бугарска
Јенифоча, Турска
Крижевци, Хрватска
Перејаслав Хмељницки, Украјина
Нови Кнежевац, Србија
Крушево, Македонија
Збирка слика [уреди]
Види још [уреди]
Извори [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- www.kocani.gov.mk Званична страница Општине Кочани
- Кочани Мапе, аеродроми и временска ситуација
- Кочани - Сателитска мапа (Wikimapia)
- Карта града
| Насељена места општине Кочани | |
|---|---|
|
Кочани • Безиково • Бели • Вранинци • Главовица • Горње Граче • Горњи Подлог • Грдовци • Доње Граче • Доњи Подлог • Јастребник • Костин Дол • Лешки • Мојанци • Небојани • Ново Село • Њивичани • Оризари • Пантелеј • Пашаџиково • Полаки • Пресека • Прибачево • Припор • Рајчани • Речани • Тркање • Црвена Њива |