Коштана (опера)

С Википедије, слободне енциклопедије

Коштана је опера у три чина и шест слика српског композитора Петра Коњовића.

Либрето[уреди | уреди извор]

Према истоименој драми Борисава Станковића спевао Петар Коњовић.

Праизведба[уреди | уреди извор]

Године 1931, Загреб (тада Краљевина Југославија) у Хрватском народном казалишту. Прерађена опера је имала премијеру у Београду 29. маја 1940.[1]

Ликови и улоге[уреди | уреди извор]

  • Коштана, млада циганска певачица, сопран
  • Хаџи Тома, богати трговац бас
  • Стојан, његов син, тенор
  • Стана, његова сестра, сопран
  • Арса, председник општине, баритон
  • Марко, млинар, бас
  • Магда, његова жена, алт
  • Цигански кмет, бас

Место и време[уреди | уреди извор]

Садржај радње се дешава у Врању око 1880. године, непосредно по ослобођењу од Турака.

Садржај опере[уреди | уреди извор]

I чин[уреди | уреди извор]

Прва слика

Ускрс. У богато намештену собу , у кући Хаџи Томе, улеће неколико другарица његове кћери Стане да је зову на игру. Стана одбија позив јер је жалосна и више жели да остане сама са рођаком Васком. На Васкино питање зашто је тужна она одговара да њен брат Стојан пије и да је стално са циганком Коштаном која је својим певањем и плесом опчинила све мушкарце у месту. Из Хана (гостионице) чује се Стојанова и Коштанина песма. Васка се жали на Стојана јер он обасипа Коштану новцем, хаљинама и другим даровима. Стана га брани и плаши се да он не настрада јер каткад из крчме долази звук пуцања. Обе девојке чују кораке и говор Хаџи Томе и одлазе брзо у кућу. Он љут улази у друштву три грађана који покушавају да га умире. Огорчен је на владање свога сина и на то што запушта кућу и родитеље и сматра да је за све крива његова жена, стојанова мајка због своје хладноће и ћутљивости. Арса. рођак, кмет у месту, улази да поздрави весео празник. Хаџи Тома га кори што не уме да направи реда ни у селу ни међу циганима. Опет се чује пуцањ из пушке. Арса оправдава Цигане да песмом и свирком зарађују хлеб. Тада улази полиција и обавештавају их да је стојан са циганском бандом отишао у млин Хаџи Томе. Они брзо одлазе. У собу улази Стојанова мајка која је због свега несрећна. Зада, стара циганка долази к њој и доноси Коштанину кошуљу на коју ће да врача да би она напустила Стојана. Мајка остаје сама и гата у пасуљ и види да Стојан силно воли Коштану и спрема се да га прокуне али уместо тога куне сопствена уста која су хтела изрећи ту клетву.

Оркестарски интерлудиј 'Собина' спаја прву и другу слику.

Друга слика

Вече у дворишту Хаџи Томине воденице зване Собина. Стари воденичар марко и његова жена Магда слушају где се приближава игра и песма. Стојан долази са Коштаном а за њима циганска дружина и Стојанови другови. Касније долази Митке, Стојанов ујак прослављени бекрија. Игру и песму прекида изненадни долазак Хаџи Томе који хоће све да их растера. Стојан одлази након сукоба са оцем. Магда чини све да умири Хаџи Тому у чему и успева. Митке наређује да цигани опет запевају. Митке одушевљен подстиче све јаче Цигане те се развија Велика чочечка игра која толико загрева Хаџи Тому да позива друштво у своју кућу.

II чин[уреди | уреди извор]

Трећа слика Кућа Хаџи Томина. Стана покушава да одобровољи Стојана али је он одбија. Кад он чује да Коштана пева његовом оцу постаје љубоморан и раздражен. Хаџи Тома је толико одушевљен Коштанином игром и песмом да јој баца дукате. Растерује брата који покушава да га уразуми и све Цигане. Коштану пушта тек када се пожали да је болесна.

Четврта слика Друштво одлази код Миткета у Арсину кућу. Но енергични Митке растерује Цигане и налаже да се Коштана уда за немог циганина Асана и остаје глув на молбе Цигана да то не чини.

Оркестарски прелудиј 'Кестенова гора'.

III чин[уреди | уреди извор]

Пета слика

  1. ^ "Политика", 31. мај 1940