Коштано ткиво

Из Википедије, слободне енциклопедије

Коштано ткиво је врста потпорног везивног ткива које се образује код одраслог организма уместо хрскавичавог ткива ембриона. Уобличени елементи овог ткива су кости које пружају телу потпору и заједно са мишићима омогућавају кретање.

Функције[уреди]

Коштано ткиво има велики број веома значајних функција за организам:

  • даје телу потпору
  • заједно са мишићним ткивом омогућава кретање
  • штити виталне органе (мозак у лобањској чахури, срце у грудној дупљи),
  • резервоар је јона калцијума и фосфора који се по потреби из њега могу мобилисати или у њега складиштити.

Основне компоненте[уреди]

Остеобласти и остекласти
Остеобласти

У изградњи, као и код већине везивних ткива, учествују:

  • коштане ћелије:
    • остеобласти,
    • остеоцити и
    • остеокласти и
  • чврсте коштане масе (међућелијска супстанца или матрикс)
  • влакна уроњена у матрикс.

Коштане ћелије[уреди]

Остеобласти су праве ћелије коштаног ткива које се налазе на површини коштаног матрикса и у њега залазе танким цитоплазматичним наставцима. Активно учествују у одржавању коштаног ткива синтетишући читав низ протеина колагене и неколагене природе:

Синтетска активност остеобласта је под контролом многих фактора:

Остеоцити су потпуно окрушени коштаном масом и леже у простору који се назива лакуна. Читава површина ових ћелија је покривена танким цитоплазматичним наставцима који залазе у каналикуле (узани каналићи) коштаног матрикса. Због тих наставака добијају пауколик облик и често назив пауколике ћелије. Преко наставака комуницирају како међусобно тако и са остеобластима и на тај начин се обавља неопходна размена материја. Размена материја обавља се од ћелије до ћелије потшо у међућелијском матриксу нема крвних судова. Слично остеобластима и ове ћелије синтетишу органске материје коштаног матрикса.

Остеокласти се од осталих коштаних ћелија разликују по:

  • џиновским размерама (пречник им достиже 400 μm);
  • пореклу пошто не потичу од остеопотентних ћелија већ, према претпоставци највећег броја истраживача, од моноцита.

Смештени су на површини коштане масе у улегнућима која се називају Хаушипове (Howship, 19. vek) лакуне и које сами остеокласти стварају. Покретне су ћелије па им је и облик променљив. Синтетишу хидролитичке ензиме чиме обављају процес ресорбовања и деминерализације коштаног матрикса током растења и ремоделирања костију. Услед тога се сматрају правим макрофагима који фагоцитирају коштани матрикс. Међутим, они нису класични макрофаги пошто разлагање матрикса не обављају лизозомима унутар ћелије него огромним ванћелијским лизозомом који се налази у простору између остеокласта и коштаног матрикса.

Коштани међућелијски матрикс[уреди]

Illu compact spongy bone serbien.jpg
Остеон

Коштани матрикс сачињавају две компоненте подједнаких размера:

  • органска и
  • неорганска.

Органску компоненту синтетишу остеобласти. Пре него што се изврши његова минерализација матрикс се назива остеоид и належе уз површину остеобласта и коштаног матрикса.

Остеоид се састоји од:

Неогранску компоненту чине јони калцијума, фосфора, магнезијума, калијума, натријума, бикарбоната и цитрата. Најважнији су јони калцијума и фосфата јер образују:

Хистолошка организација - остеон[уреди]

Коштане ћелије и минерализовани међућелијски матрикс образују структуру остеон (Хаверзов систем) која представља основну структурну јединицу формиране кости.

Остеон је изграђен на врло прецизан начин, састоји се од:

  • Хаверзовог канала у коме су смештени крвни и лимфни судови, као и нервни завршеци;
  • остеобласти ћелије које покривају унутрашњу површину Хаверзовог канала образујући једну врсту епителоидног слоја и синтетишу компоненте коштаног матрикса;
  • ламела које су распоређене концентрично око Хаверзовог канала и изграђене су од коштаног матрикса, а прожете каналикулима ;
  • остеоцита ћелија које су кружно распоређене између ламела, а њихови цитоплазматични наставци залазе у каналиће у ламелама;
  • цемента, слоја матрикса различитог од оног у ламелама по томе што не садржи каналиће.

Формирана кост се састоји од великог броја остеона који су међусобно повезани системом канала названих Фолкманови канали (Volkmann) постављеним под правим или косим углом у односу на Хаверзове канале.

Периостеум и ендостеум дуге кости

Везивни омотачи[уреди]

На површинама костију налазе се везивни омотачи:

  • периостеум слој који се налази на спољашњој површини кости; он садржи:
  • ендостеум је унутрашњи омотач, танки слој везива са остепотентним ћелијама које образују унутрашње ламеле.

Остеопотентне ћелије оба слоја омогућавају:

  • раст костију у ширину
  • зарастање преломљене кости
  • образовање нових остеобласта.

Врсте коштаног ткива[уреди]

Сунђерасто ткиво под микроскопом - трабекуле (црвено)

Кости, дуге и пљоснате, састоје се од две врсте коштаног ткива:

  • компактног које се налази на површини кости, грађено је од остеона и чини 90% скелета; количина коштаног матрикса у овом ткиву износи 95%; годишње се код човека обнови само 4% овог ткива;
  • сунђерасто се налази у унутрашњости кости, грађено је од трабекула између којих су шупљине које су код дугих костију испуњене коштаном сржи па је услед тога количина коштаног матрикса много мања (25%)него у компактном ; сваке године код човека се обнови око 25% овог ткива.

Ремоделирање костију[уреди]

Одстрањивање старог и стварање новог коштраног матрикса чиме се омогућава стално обнављање и одржавање копштаног ткива одвија се током читавог живота. За процес ремоделирања неопходно је учешће:

Дешава се кроз фазе које се циклично смењују. Остеобласти, првобитно неактивни, се синтетски активирају и стварају факторе који изазивају настанак прво преостеокласта, а затим и њихово удруживање у остеокласте. Остеокласти разарају коштани матрикс стварајући удубљења (лакуне)на његовој површини које се попуњавају активношћу остеобласта и ћелија са остеогеном способношћу. После тога следи опет неактиван период који је истовремено почетак новог циклуса ремоделирања. Код човека један циклус траје око 3 месеца.

Окоштавање[уреди]

Дуге и пљоснате кости окоштавају на различите начине:

  • унутармембранским начином окоштавају пљоснате кости
  • унутархрскавичавим начином врши се окоштавање дугих костију.

Унутармембранско окоштавање је директан начин окоштавања јер се током њега мезенхимске ћелије трансформишу у остеобласте, што значи да образовању кости не претходи хрскавичава форма. Сам почетак огледа се у образовању група мезенхимских ћелија које су међусобно повезане преко танких цитоплазматских наставака тако да граде неку врсту острвца. Унутар острвца се складиште прво органске материје матрикса, а затим почиње и његова минерализација чиме се образује коштана спикула. Коштане спикуле се образују на великом броју места да би се касније, радом мезенхимских ћелија са остеогеним потенцијалом, спојиле у јединствену коштану масу.

Унутархрскавичаво (ендохондријско) окоштавање је индиректан начин присутан код костију које су у ранијем ембрионалном периоду развића биле изграђене од хијалине хрскавице. Прво долази до делимичног уклањања хрскавичавог ткива да би се на његово место образовало ново, коштано ткиво. У овом процесу веома су значајни крвни судови којима се до хрскавице допремају ћелије са остеогеном потенцијом.

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак унутархрскавичаво окоштавање

Спољашње везе[уреди]

Литература[уреди]

  • Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001
  • Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
  • Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
  • Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
  • Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
  • Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
  • Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
  • Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
  • Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.