Кошћела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кошћела
Кошћела у Биочићу (Далмација)
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Rosales
породица: Cannabaceae
род: Celtis
Биномијална номенклатура
Celtis australis
L.
Екологија таксона

Кошћела, коштела, костјела или копривић (лат. Celtis australis) је листопадно дрво које расте у области Медитерана. Често је у Далмацији, Херцеговини и Црној Гори. Високо је до 25 m. Лишће јој је тамнозелене боје, а у јесен постаје жуто. Плодови су мали и округли, након сазријевања смеђи или тамно љубичасти. Слатки су и јестиви.

Таксономија[уреди]

Кошћела припада класи дикотиледоних биљака (Magnoliopsida) и реду ружа (Rosales). Раније је сврставана у породицу бријестова (Ulmaceae), али се данас класификује у породицу конопљи (Cannabaceae). Осим ње, род Celtis окупља још 60-70 врста.

Опис[уреди]

Лишће са плодовима

Стабло кошћеле може бити високо 20—25 m. Кора је сива и глатка. Старењем, на њој настају кврге и бразде. За неке кошћеле се сматра да су старе и до хиљаду година. Њихово стабло је веома широко и труло изнутра.

Листови имају једноставан, издужен облик, са шпицастим крајем. Ивице су оштро назубљене, па подсећају на лишће коприве (по томе је и настао назив копривић). Тамно-зелене су боје и дугачки 5—15 cm.

Цвјетови су жути. Јављају се у априлу и хермафродитни су. Опрашивање врше пчеле.

Плодови су округле бобице, пречника до 1 cm. Расту појединачно. Прво су зелени, па након зазријевања постају жути, смеђи и на крају (у октобру) љубичасти.

Станиште[уреди]

Ареал кошћеле се простире од југа Европе и севера Африке, преко југозападне Азије, до Индије. Типична је средоземна биљка. Расте у условима медитеранске и субмедитеранске климе. У Далмацији и околним областима, врло је често дрво око сеоских кућа. Одговара јој земљиште слабије плодности, а често расте из пукотина стијена (кречњака).

Значај[уреди]

Плодови кошћеле су јестиви, али се у данашње доба ријетко користе у исхрани. Њихов значај је раније био много већи, јер људи тада нису знали за разноврсно и квалитетно воће, које се данас гаји. Лишће и плодови се такође могу употребљавати у медицинске сврхе. Лишће се бере и суши почетком љета, а плодови се беру прије потпуног сазријевања. Највише се користе код менструалних проблема.

Спољашње везе[уреди]