Краковски гето

Из Википедије, слободне енциклопедије
Заробљени Јевреји окупљени за ропски рад на отвореном пољу окружени бодљикавом жицом, околина Кракова, 1939.

Краковски гето је био један од пет главних јеврејских гета које је оформила нацистичка Немачка у Генералном губернаторству с циљем прогона, терора и експлоатације Јевреја током немачке окупације Пољске у Другом светском рату. То је био почетак одвајања оних који су „радно способни“ од оних који ће касније бити окарактерисани као „недостојни живота“. Гето је ликвидиран у периоду од јуна 1942. до марта 1943, а већина његових становника послата је у логоре смрти Белзец и Аушвиц и логор Плашув.[1]

Међу преживелима из Краковског гета је и познати филмски режисер Роман Полански, који је у својим мемоарима под насловом „Roman“ описао доживљаје из тог времена.

Оскар Шиндлер, немачки бизнисмен, дошао је у Краков због радника који су били на располагању у гету. Изабрао је раднике за своју фабрику и стекао симпатије према њима. Године 1942. Шиндлер је видео како се становници гета брутално отпремају у Плашув, а потом је жестоко радио да спаси Јевреје који су били затворени. Ови догађаји су приказани у филму Стивена Спилберга Шиндлерова листа. У једном од најдраматичнијих догађаја, 300 Шиндлерових радника је било депортовано у Аушвиц, а он је лично интервенисао како би их спасио.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ „Glossary of 2,077 Jewish towns in Poland“, Virtual Shtetl Museum of the History of the Polish Jews ((en))
  2. ^ JewishKrakow.net

Литература[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Краковски гето