Крак де Шевалије

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 34° 45' 25" СГ Ш, 36° 17' 40" ИГД

Крак де Шевалије

Крак де Шеваље или Тврђава витезова је утврда у Сирији. Тврђава је пример концентричне тврђаве. Била је једна од најзначајнијих крсташких тврђава и дуги низ година седиште Јовановаца у Сирији (1144—1271).

Име[уреди]

Постоје различите варијације имена ове утврде са истим значењем (Тврђава витезова) настале услед њеног назива који је мешавина сиријског језика (karak = тврђава) и француског језика.

  • Krak des Chevaliers
  • Crac des Chevaliers

У арапском свету је називана и Хисн ал-Акрад или Тврђава Курда (قلعة الحصن). Данас се на арапском назива Кале ал-Хисн (قلعة الحصن).

Локација[уреди]

Сала у готском стилу
Трпезарија
Унутрашњост

Тврђава се налази поред града Хомс у Сирији у такозваном Хомском теснацу. Смештена је на врху каменитог брда које се уздиже на око 650 метара изнад јединог пута који повезује Антиохију са Бејрутом, односно Медитеранским морем.

Историја тврђаве[уреди]

Прву утврду на овом месту подигао је емир од Алепа 1031. године. Током првог крсташког рата освајају га крсташи на челу са Ремоном Тулуским почетком 1099. године, али се не задржавају у њему настављајући свој марш ка Јерусалиму.

Поново га заузима гроф Галилеје Танкрид 1110. године и од тада је у рукама крсташа. Ремон II, гроф ТриполијаЛибану), предаје га на управу Јовановцима 1144. године и отада почиње најзначајнија ера у развоју Крака.

Обнова и проширење за време Јовановаца[уреди]

Јовановци су га обновили и значајно проширили. Око утврде је подигнут спољашњи бедем ојачан са седам кула. Око утврде је ископан шанац премошћен покретним мостом. У унутрашњем граду су током XII века Јовановци изградили већи број зграда у готском стилу, од којих се истичу капела и пријемна дворана. У самој утврди и у стеновитом тлу на ком је тврђава подигнута изграђен је велики број складишта и спремишта за храну, воду и опрему. Претпоставља се да је посада тврђаве коју је чинило око шездесетак витезова Јовановаца и још око 2 000 осталих војника, могла да са залихама у тврђави издржи петогодишњу опсаду. Обнова и проширења утврде су била готова 1170. године, али су бројни земљотреси који су потресали то подручје крајем XII и почетком XIII века захтевали сталне радове и поправке.

Владавина Јовановаца[уреди]

Поред главног циља Крака контроле пролаза ка медитеранском мору, Јовановци су успоставили контролу над језером Хомс. Поред тога контролисали су и дешавања у Сирији и све евентуалне припреме муслимана за инвазију на тај део крсташких земаља.

Нур ад Дин је покушао да освоји Крак 1163. године, али су се Јовановци одупрели његовој опсади. Током Саладинове опсаде Крака 1188. године нападачи су заробили кастелана. Након тога извели су га пред капију наредивши му да изда наређење о предаји. Он је на арапском рекао да отворе капије, да би им потом на француском поручио да држе Крак до последњег човека.

Муслимани су освојили Крак де Шевалије 08.04.1271. године, када је Бајбарс убедио Јовановце да им је гроф од Триполија наредио да предају тврђаву Бајбарсу. Тако је Крак де Шевалије без борбе предат и потом је искоришћен као база за удар на грофовију Триполи. Бајбарс је ојачао бедеме, а капелу је претворио у џамију. Касније су је Мамелуци користили као базу за напад на Акру 1291. године.

Спољашње везе[уреди]