Крапина (град)

Координате: 46° 09′ 38″ С; 15° 52′ 21″ И / 46.16049203310781° С; 15.87241031261536° И / 46.16049203310781; 15.87241031261536
С Википедије, слободне енциклопедије
Крапина
Центар Крапине
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКрапинско-загорска
Становништво
Становништво
 — 2011.4.482
Агломерација (2011.)12.479
Географске карактеристике
Координате46° 09′ 38″ С; 15° 52′ 21″ И / 46.16049203310781° С; 15.87241031261536° И / 46.16049203310781; 15.87241031261536
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Крапина на карти Хрватске
Крапина
Крапина
Крапина на карти Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникЈосип Хорват
Поштански број49000
Позивни број+385 49
Регистарска ознакаKR

Крапина је град у Хрватској у Крапинско-загорској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 12.479 становника, а у самом насељу је живело 4.482 становника.[1]

Географија[уреди | уреди извор]

Средишње место Загорја је град Крапина. Смештен је уз реку Крапинчицу. Сам назив града уско је повезан са називом реке која је некада обиловала слатководном рибом шараном (на кајкавском риба шаран назива се крап). Налази се у Крапинско-загорској жупанији. Градоначелник је Јосип Хорват.

Историја[уреди | уреди извор]

Реконструкција породице крапинског прачовека на Хушњаковом брду

Историја људскога рода у Крапини досеже у далеку прошлост о чему сведоче остаци неандерталског човека на брду Хушњаково у западном дијелу Крапине. Први писани документи спомињу Крапину 1193. године.

У средњем веку постојала је тврђава Крапина подно које се почело развијати насеље. Сама тврђава као и тадашње властелинство су били краљесвки поседи. Од 14. века почињу га добивати поједине племићке породице.

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису из 2001. године у граду је живело 12.950 становника.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Крапина је имало 4.481 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
4.317 96,34%
Срби
  
37 0,82%
Словенци
  
26 0,58%
Албанци
  
14 0,31%
Југословени
  
14 0,31%
Македонци
  
5 0,11%
Муслимани
  
4 0,08%
Црногорци
  
4 0,08%
Мађари
  
3 0,06%
Русини
  
2 0,04%
Чеси
  
2 0,04%
Пољаци
  
1 0,02%
Словаци
  
1 0,02%
остали
  
3 0,06%
неопредељени
  
16 0,35%
регион. опр.
  
4 0,08%
непознато
  
28 0,62%
укупно: 4.481

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Архивирано из оригинала 01. 06. 2012. г. Приступљено 29. 8. 2012. 
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]