Красуљак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бела рада
Bellis perennis white (aka).jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Asterales
породица: Asteraceae
род: Bellis
врста: B. perennis
Биномијална номенклатура
Bellis perennis
L.
Екологија таксона
Животна форма:
H (хемикриптофита)

Красуљак, бела рада или белка (Bellis perennis) је вишегодишња зељаста украсна и лековита биљка из породице главочика (Asteraceae). Остали народни називи су: тратинчица, трајни красуљак, катаринчица, искрица, бјелка, крсница, бехар и дрница.[1] Њој сродне врсте су и шумска тратинчица (Bellis silvestris Cyr.) и једногодишња тратинчица (Bellis annua L.).[1]

Опис биљке[уреди]

Стапка (скапус) је са једном главицом и без листова. При врху је задебљао и са прилеглим длакама. Висине је од 5 до 15 cm.[2]

Листови су у розети, лопатичасти до објајасти, нагло се сужавају у широку дршку. По рубу су слабо назубљени или тестерасти. Могу имати кратке длаке или су голи.[2]

Цветови образују цвасти главице пречника 1-2 cm. Инволукрум је полулоптаст, са елиптичним или дугуљастим листићима поређаним у два реда, који су тупи и длакави. Дискус широк 4-5 mm, са многобројним двополним цветовима, цевастог изгледа и жуте боје. Цветови на ободу су женски, језичасти, а боја им може бити ружичаста до сасвим црвена, а често су и бели.[2] Цвета читаве године, од раног пролећа до зиме.

Рошка (ахенија) је дуга до 1,5 mm, објајаста, са стране спљоштена, глатка и без папуса.[2]

Ареал[уреди]

Природни ареал ове биљке обухвата Европу, Малу Азију, Сирију и Мадеиру, а унесена је и у Северну Америку и на Нови Зеланд. Припада субатлантско-субмедитеранском флорном елементу.[2]

Станиште[уреди]

Насељава утрине, ливаде и пашњаке низијског, брдског и горског појаса, мада је најбројнија у долинама. Има је и у парковима градских насеља.[2] Расте до надморске висине од 1.800 m.[1]

Значај[уреди]

Ова биљка је лековита и садржи сапонине, горке супстанце, етерична уља и танине, а користи се за припремање чаја за лечење дисајних органа (против кашља, астме итд.). Такође је и медоносна биљка. Људи су произвели форму hortensis, која се користи као украсна биљка широм света.[2]

Може се користити и у исхрани: од искључиво младих листова се прави салата, а у Немачкој се тврди и зелени пупољци маринирају и употребљавају уместо капра. Отворени цветови су такође јестиви.[1]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г Љубиша Грлић, Енциклопедија самониклог јестивог биља, 1990. Аугуст Цесарец, Загреб.
  2. ^ а б в г д ђ е Мишић, Љ. & Лакушић, Р. 1990. Ливадске биљке. Завод за уџбенике и наставна средства. Београд.

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Красуљак