Красуљак
| Бела рада | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Bellis perennis L. |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
| Животна форма: H (хемикриптофита) |
||||||||||||||
Красуљак, бела рада или белка (Bellis perennis) је вишегодишња зељаста украсна и лековита биљка из породице главочика (Asteraceae). Остали народни називи су: тратинчица, трајни красуљак, катаринчица, искрица, бјелка, крсница, бехар и дрница.[1] Њој сродне врсте су и шумска тратинчица (Bellis silvestris Cyr.) и једногодишња тратинчица (Bellis annua L.).[1]
Садржај |
Опис биљке [уреди]
Стапка (скапус) је са једном главицом и без листова. При врху је задебљао и са прилеглим длакама. Висине је од 5 до 15 cm.[2]
Листови су у розети, лопатичасти до објајасти, нагло се сужавају у широку дршку. По рубу су слабо назубљени или тестерасти. Могу имати кратке длаке или су голи.[2]
Цветови образују цвасти главице пречника 1-2 cm. Инволукрум је полулоптаст, са елиптичним или дугуљастим листићима поређаним у два реда, који су тупи и длакави. Дискус широк 4-5 mm, са многобројним двополним цветовима, цевастог изгледа и жуте боје. Цветови на ободу су женски, језичасти, а боја им може бити ружичаста до сасвим црвена, а често су и бели.[2] Цвета читаве године, од раног пролећа до зиме.
Рошка (ахенија) је дуга до 1,5 mm, објајаста, са стране спљоштена, глатка и без папуса.[2]
Ареал [уреди]
Природни ареал ове биљке обухвата Европу, Малу Азију, Сирију и Мадеиру, а унесена је и у Северну Америку и на Нови Зеланд. Припада субатлантско-субмедитеранском флорном елементу.[2]
Станиште [уреди]
Насељава утрине, ливаде и пашњаке низијског, брдског и горског појаса, мада је најбројнија у долинама. Има је и у парковима градских насеља.[2] Расте до надморске висине од 1.800 m.[1]
Значај [уреди]
Ова биљка је лековита и садржи сапонине, горке супстанце, етерична уља и танине, а користи се за припремање чаја за лечење дисајних органа (против кашља, астме итд.). Такође је и медоносна биљка. Људи су произвели форму hortensis, која се користи као украсна биљка широм света.[2]
Може се користити и у исхрани: од искључиво младих листова се прави салата, а у Немачкој се тврди и зелени пупољци маринирају и употребљавају уместо капра. Отворени цветови су такође јестиви.[1]
Извори [уреди]
Галерија [уреди]
Спољашње везе [уреди]