Кратово (Прибој)

Кратово
Кратово;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Златиборски
Општина	Прибој
Становништво
— 2011.	285
Географске карактеристике
Координате	43° 32′ 35″ С; 19° 37′ 58″ И / 43.5431° С; 19.6328° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	820 m
	Кратово Кратово на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	31337
Позивни број	033
Регистарска ознака	PB

Кратово је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 285 становника (према попису из 1991. било је 349 становника).

Географске одлике[уреди | уреди извор]

Месну заједницу Кратово чине села Кратово, Јелача, Брезна и Прибојске Челице. Овај простор захвата источни део прибојске општине. Само село Кратово чине места Кратово и засеоци Орашац, Симовићи и Под. Са запада Кратово се граничи са Бањом, са југа са Бистрицом и Челицама, са истока Рутошима, са севера Брезнима и са северозапада Јелачом. Од Бање га одваја Бањско брдо, од Челица планински масив Вијенац и Клик. Граница са Рутошима је Годин поток, а са Брезнима Крстаче.

Хидрографска мрежа[уреди | уреди извор]

Окосницу хидрографске мреже чини Кратовска река. Она извире у Радоињи, па се још назива и Радошњица. Својим током пролази кроз Рутоше, због чега се на појединим картама назива и Рутошка река. Од Кратова она тече кроз кањон Бјеличковице и долази до Потпећког језера у које се улива код испод засеока Ћирковићи.

Кратовска река, иако је мала богата је рибом, раније је количина рибе била знатно већа, али се умањила осамдесетих година, приликом градње степеничастих каскада, високих и по неколико метара, чиме је пресечен пут риби из Потпећког језера уз Кратовску реку. У неколико наврата је извршено порибљавање Кратовске реке, тако да се данас у њој може срести поточна и калифорнијска пастрмка.

Име[уреди | уреди извор]

Према легенди која и над данас постоји, овим крајевима је некада пролазио српски краљ Урош I, који је имао некакво кожно обољење, па су га још назвали и Урош I Храпави.

Том приликом краљ са војском је заноћио на Бањи. Ујутру пошто се пробудио краљ се уми на топлом бањском извору и са војском настави пут даље. Кад је стигао до садашњег села Кратова, Урош је приметио да су ране на лицу почеле да му зарастају и да су се већ створиле красте, па зато и том месту даде име Кратово. Путујући даље красте са његовог лица почеле су да отпадају и лице је почело да му се рута, те месту даде име Рутоши.

Историја[уреди | уреди извор]

Археолошка налазишта указују да је простор Кратова насељаван још током неолитског доба. Према именом знана племена која су живела овим крајевима би требало да су илирског порекла. У ова подручја крајем четвртог века продрли су Келти. Касније Кратово се налазило на ударном путном правцу којим су Турци надирали ка западу. О турском Кратову постоји мало података. Нешто више података постојио из 14. века и из времена Првог српског устанка. Током 1807. године у овим крајевима вођене борбе против Турака. Жешће борбе вођене су у Виловима и код Прибоја, а мање окршаја било је у Радоињи, Кратову, Бистрици и Штиткову.

Почеци развоја школства[уреди | уреди извор]

У време прве школе Кратово је било сиромашно село са патријахалним начином живота. Вековна владавина Турака у овим крајевима оставила је дубоке последице по Кратово и околини.

Међутим пошто није нађено заједничко решење, свако село је приступило подизању сопствене школске зграде. Без основних наставних срестава и потребног наместаја отпочео је рад први учитељ Димитрије-Дико Пурић, са 51 учеником који су били распоређени у 3 разреда. Нова школа у Кратову отворена је 10. новембра 1965. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Кратово живи 248 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (38,9 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 101 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,02.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	305
1953.	331
1961.	436
1971.	390
1981.	355
1991.	349	348
2002.	305	309
2011.	285

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	303	99,34%
Црногорци	1	0,32%
Руси	1	0,32%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	10	17
80+	2	4
75—79	1	6
70—74	8	7
65—69	7	12
60—64	12	7
55—59	9	15
50—54	8	7
45—49	10	9
40—44	12	12
35—39	17	5
30—34	8	8
25—29	9	10
20—24	6	5
15—19	8	6
10—14	7	5
5—9	8	7
0—4	11	10
Просек :	38,9	43,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	55	58	76	87	85	100	101

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	18	31	16	16	10	7	3	0	0	0	3,02

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	127	35	85	5	2	0
Женски	130	15	86	27	1	1
УКУПНО	257	50	171	32	3	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	47	11	0	0	11
Женски	22	9	0	0	1
УКУПНО	69	20	0	0	12
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	6	2	2	5
Женски	0	0	2	0	0
УКУПНО	2	6	4	2	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	0	3
Женски	0	0	0	5	4
УКУПНО	0	0	2	5	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	2
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	1	0	0	3

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]