Крафтверк

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крафтверк
Крафтверк изводи у Кијеву (2008)
Крафтверк изводи у Кијеву (2008)
Подаци
Место Диселдорф, Немачка
Жанр Електронска музика, Синтпоп, Краутрок, Експериментална, Авант-гард
Активни период 1970. - данас
Издавачка кућа Kling Klang, EMI, Astralwerks, Elektra, Warner Bros., Capitol, Vertigo, Philips
Чланови
Ралф Хитер
Фриц Хилперт (од 1990.)
Хенинг Шмиц (од 1991.)
Штефан Фафе (од 2008.)
Бивши чланови
Флоријан Шнајдер (1970-2008)
Карл Вајс(†) (1970)
Еберхард Кранеман (1970)
Houschäng Néjadepour (1970)
Михаел Родер (1971)
Андреас Хоман (1971–1972)
Клаус Дингер (†) (1971–1972)
Plato Kostic Rivera (1971–1972)
Клаус Редер (1974–1975)
Емил Шулт (1971–1986)
Волфганг Флир (1972–1986)
Карл Бартос (1975–1990)
Фернандо Абартнес (1991)
Вебсајт kraftwerk.com

Крафтверк (нем. Kraftwerk) је немачки електронски музички бенд из Диселдорфа, који су основали Ралф Хитер и Флоријан Шнајдер 1970. године. Њујорк тајмс их назива „Битлсима електронске музике“.[1]. Према британском листу The Observer, „ниједан бенд после Битлса није толико допринео поп култури као Крафтверк.“ У јануару 2014. године, награђени су Греми наградом за животно дело.

Историја[уреди]

Оснивање и ране године (1970—1973)[уреди]

Флоријан Шнајдер (флаута, синтисајзер, електрична виолина) и Ралф Хитер (електричне оргуље, синтисајзер) су се упознали као студенти у Универзитету музике и медија Роберта Шумана у Диселдорфу крајем 1960их, на којем су студирали импровизацију музике[2].

Њих двојица првобитно изводе заједно у петорци Organisation. Овај ансамбл је издао само један албум, Tone Float, издат за RCA Records у Уједињеном Краљевству, али се група распала после тога.

Ранији чланови Крафтверка од 1970. до 1974, су се варирали. Хитер и Шнајдер радили су са неколико музичара током снимања првих три албума и извођења уживо наступа; значајни од тих чланова су били гитариста Михаел Родер и бубњар Клаус Дингер, који су напустили групу да би формирали бенд Neu![2]. Почетком 1971. године, Хитер напушта групу због студија архитектуре, а враћа се после шест месеци.

Албуми Kraftwerk, издат 1970, и албум Kraftwerk 2, издат 1972, углавном су били свирани на традиционалним иструментима као што су гитара, бас гитара, бубњеви, електричне оргуље, флаута и виолина. Пост-продукција уз помоћ модификације је изобличила звукове иструмената. Оба албума су била инструментална. Од 1972. до 1973. године, уживо наступе су само изводили Флоријан и Ралф, а касније Волфганг Флир постаје члан групе.

Са трећим албумом Ralf und Florian који је издат у октобру 1973. године, Крафтверк се приближио свом класичном звуку, ослањајући се више на синтисајзер и драм машине. Албум је такође обележио прву употребу вокодера групе Крафтверк, који је постао музичка сигнатура бенда.

Међународни пробој (1974—1976)[уреди]

Четврти албум Autobahn је издат у новембру 1974. године. Хитер и Шнајдер су почели улагати у нову технологију као што су минимуг и EMS Synthi AKS. Такође је задњи албум који је Кони Планк продуцирао. Након комерцијалног успеха када се албум пласирао на број 5 на Билборд топ 200[3], Ралф и Флоријан су уложили паре на новије ствари за њихов студио. У то време, сликар и графички уметник Емил Шулт је постао сарадник бенда. Шулт је дизајнирао њихове омоте албума и касније писао текстове.[2]

1975. године, кренули су на турнеју да промовишу албум Autobahn, и то је први пут да изводе у Уједињеном Краљевству, Канади и Сједињеним Америчким Државама. Хитер и Шнајдер су углавном свирали клавијатурне делове са синтисајзерима и изводили вокале, а Волфганг и нови члан Карл Бартос су свирали електронске удараљке. Бартос је такође користио вибрафон на сцени. Хитер-Шнајдер-Бартос-Флир био је састав је све до краја 1980их година.

После турнеје, Крафтверк креће са радом на новом албуму Radio-Activity. Овај албум је био мање популаран у Америци него у Европи. 1976. године, британски певач Дејвид Боуи је позвао бенд да дају подршку на турнеји али су то одбили[4]. После Radio-Activity турнеје, бенд је направио краћу паузу.

Возови, роботи и компјутери (1977—1982)[уреди]

Бициклизам нон-стоп (1983—1989)[уреди]

У миксу (1990—1999)[уреди]

Обилазак планете (2000—2009)[уреди]

Каталог (2010—данас)[уреди]

Дискографија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Call Them the Beatles Of Electronic Dance Music - New York Times nytimes.com Приступљено 5. 4. 2013.
  2. ^ а б в Bussy, Pascal (1993). Kraftwerk—Man, Machine & Music. SAF Publishing. ISBN 978-0-946719-70-9. 
  3. ^ Kraftwerk | Awards allmusic.com Приступљено 6. 9. 2014.
  4. ^ Richard Witts"Vorsprung durch Technik ? Kraftwerk and the British Fixation with Germany". reproduced in "Kraftwerk: Music Non-Stop". Continuum Books 2012

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]