Крајина (вишезначна одредница)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Крајина је назив за граничну жупу (територију словенских племена под влашћу жупана). Због несигурности у њима и честих сукоба њихов назив постао је синоним за четничко ратовање („закрајинити“, „Кочина Крајина“). Име се одржало до данас, иако су се у неким областима границе одавно измениле.[1]
Примери [уреди]
- Крајна (на граници Велике Пољска и Помераније)
- Крањ - град у Словенији
- Војна крајина - граница Аустрије и Османског царства. Била је подељена на:
- Банатску Крајину (на српско-румунској граници)
- Славонску Крајину (на граници Војводине и источне Хрватске према Босни)
- Хрватску Крајину (на граници Западне Хрватске и Босне)
- Кочина Крајина у Србији током 8. Аустријско-турског рата (1788-1792)
- Цазинска Крајина, гранични предео Босне према Хрватској код града Цазина. Неки је зову и Турска Крајина, јер је већина њеног становништва муслиманске вероисповести.
- Босанска Крајина - северозападни део Босне и Херцеговине
- Висока Крајина - део Босанске Крајине са градовима Босанско Грахово, Дрвар, Босански Петровац и Гламоч. (нема упориште из прошлости, тако називана од владалаца 1992-1995)
- Книнска Крајина - област око града Книна, на северу се наслања на Високу Крајину.
- Тимочка Крајина - граница Србије према Бугарској код реке Тимок
- Неготинска Крајина - део Тимочке Крајине код града Неготина
- Бела Крајина - код границе у Словенији према Хрватској
- Цетинска Крајина - околина реке Цетине у Далмацији, код границе са Херцеговином
- Крајина експрес - оклопни воз у саставу војске РСК
- Крајина (кнез) - син Белоја, жупана Травуније
- Пречиста Крајинска - манастир у Црној Гори
Различити називи: Покрајина, Крај и сл.
- Држава Украјина
Политички региони:
Референце [уреди]
- ^ Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. Београд.