Босанско краљевство
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Краљевина Босна представља трећи период у развоју српске феудалне државе под именом Босна, у средњем веку.
Настала је на Митровдан 26. октобра 1377. године када се тадашњи бан Стефан Твртко I Котроманић (бан 1353—1377, краљ 1377—1391) на гробу Светог Саве у манастиру Милешева овенчао за краља Босне и Срба уздигавши Босну на ранг краљевине. Постојала је до 1463. године када је током продора Османлија у Европу уништена, а њен последњи краљ Стефан Томашевић (деспот Србије 1459, краљ Босне 1461—1463) по наређењу султана Мехмеда II (1451—1481) убијен у Јајцу и поред обећања да ће му живот бити поштеђен.
Током непуног века постојања краљевина Босна је само током владавине Твртка I била снажна и самостална држава да би након његове смрти у самој држави отпочео рат како између чланова владарске породице Котроманића око власти, тако и међу моћном властелом, а у сукобе су се укључиле и краљевина Угарска и Османско царство. Државна вера у краљевини Босни била је Црква босанска, али су последњи њени краљеви због политичких прилика пришли папи и католицизму. Последица постојања Цркве босанске је била како сиромашнија културу у односу на суседну Србију, тако и стални ратови са краљевином Угарском која је своје нападе правдала потребом да се искорени јерес која је завладала у Босни, пошто су и Православна и Католичка црква сматрале Цркву босанску јеретичком.
Садржај |
Прошлост краљевине Босне [уреди]
Током владавине Стефана II (1322—1353) и Твртка I Босна се проширује и оснажује, а цео процес бива крунисан Твртковим овенчавањем за краља 1377. године у манастиру Милешева. Међутим већ после његове смрти, краљевина почиње да слаби. Изнутра је разарају моћне феудалне породице: Косаче (Захумље), Павловићи (источна Босна) и Вукчићи (западна Босна), док је споља изложена сталним нападима краљевине Угарске која је напада под окриљем крсташког рата против богумила, а од 1395. године и због одредбе ђаковачког уговора по којој је Жигмунд Луксембуршки (1387—1437) требало да наследи краљевину Босну, после смрти Стефана Дабише (1391—1395). Већ од првих деценија XV века у унутрашње борбе у Босни се укључују и Османлије, прво на позив домаћих великаша, а потом и као самостална освајачка сила. Током целе прве половине XV века на простору краљевине Босне се воде стални ратови између краља, великаша, Мађара и Османлија, а сама држава се наизменично налази у вазалним односима час према краљевини Угарској, час према Османском царству, а понекад и према обема државама истовремено.
Сукоби краља и великаша довели су до издвајања јужног дела краљевине 1448. године у засебну државу под вођством Стефана Вукчића Косаче као херцегство Светог Саве односно Херцеговина. Последњи краљеви Босне Стефан Томаш (1443—1461) и Стефан Томашевић покушали су да прихватањем католицизма отклоне опасност од Мађара и добију подршку папе у борби против Османског царства, али у одсудном тренутку та помоћ није стигла и краљевина Босна је практично без борбе (шаптом) 1463. године пала у руке Османлија, а њен последњи краљ и последњи деспот Србије Стефан Томашевић погубљен је у Јајцу и поред обећања да ће му бити поштеђен живот.
Краљеви Босне [уреди]
- Стефан Твртко I Котроманић (1377—1391)
- Стефан Дабиша (1391—1395)
- Јелена Груба (1395—1398)
- Остоја Котроманић (прва владавина 1398—1404, друга владавина 1409—1418)
- Стефан Твртко II Котроманић (прва владавина 1404—1409, друга владавина 1421—1443)
- Стефан Остојић (1418—1421)
- Стефан Томаш (1443—1461)
- Стефан Томашевић (1461—1463)
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Погледи: Српска Босна[мртва веза] ((sr))
| Претходник: Бановина Босна |
Краљевина Босна (1377—1463) |
Наследник: Босански пашалук |
| Претходник: {{{пре2}}} |
{{{списак2}}} | Наследник: {{{после2}}} |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
|
||||||||||||||||