Босанско краљевство

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Краљевина Босна)
Question book-new.svg Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.
Краљевина Босна 1390. године

Краљевина Босна представља трећи период у развоју српске феудалне државе под именом Босна, у средњем веку.

Настала је на Митровдан 26. октобра 1377. године када се тадашњи бан Стефан Твртко I Котроманић (бан 13531377, краљ 13771391) на гробу Светог Саве у манастиру Милешева овенчао за краља Босне и Срба уздигавши Босну на ранг краљевине. Постојала је до 1463. године када је током продора Османлија у Европу уништена, а њен последњи краљ Стефан Томашевић (деспот Србије 1459, краљ Босне 14611463) по наређењу султана Мехмеда II (14511481) убијен у Јајцу и поред обећања да ће му живот бити поштеђен.

Током непуног века постојања краљевина Босна је само током владавине Твртка I била снажна и самостална држава да би након његове смрти у самој држави отпочео рат како између чланова владарске породице Котроманића око власти, тако и међу моћном властелом, а у сукобе су се укључиле и краљевина Угарска и Османско царство. Државна вера у краљевини Босни била је Црква босанска, али су последњи њени краљеви због политичких прилика пришли папи и католицизму. Последица постојања Цркве босанске је била како сиромашнија културу у односу на суседну Србију, тако и стални ратови са краљевином Угарском која је своје нападе правдала потребом да се искорени јерес која је завладала у Босни, пошто су и Православна и Католичка црква сматрале Цркву босанску јеретичком.

Садржај

Прошлост краљевине Босне [уреди]

Током владавине Стефана II (13221353) и Твртка I Босна се проширује и оснажује, а цео процес бива крунисан Твртковим овенчавањем за краља 1377. године у манастиру Милешева. Међутим већ после његове смрти, краљевина почиње да слаби. Изнутра је разарају моћне феудалне породице: Косаче (Захумље), Павловићи (источна Босна) и Вукчићи (западна Босна), док је споља изложена сталним нападима краљевине Угарске која је напада под окриљем крсташког рата против богумила, а од 1395. године и због одредбе ђаковачког уговора по којој је Жигмунд Луксембуршки (13871437) требало да наследи краљевину Босну, после смрти Стефана Дабише (13911395). Већ од првих деценија XV века у унутрашње борбе у Босни се укључују и Османлије, прво на позив домаћих великаша, а потом и као самостална освајачка сила. Током целе прве половине XV века на простору краљевине Босне се воде стални ратови између краља, великаша, Мађара и Османлија, а сама држава се наизменично налази у вазалним односима час према краљевини Угарској, час према Османском царству, а понекад и према обема државама истовремено.

Сукоби краља и великаша довели су до издвајања јужног дела краљевине 1448. године у засебну државу под вођством Стефана Вукчића Косаче као херцегство Светог Саве односно Херцеговина. Последњи краљеви Босне Стефан Томаш (14431461) и Стефан Томашевић покушали су да прихватањем католицизма отклоне опасност од Мађара и добију подршку папе у борби против Османског царства, али у одсудном тренутку та помоћ није стигла и краљевина Босна је практично без борбе (шаптом) 1463. године пала у руке Османлија, а њен последњи краљ и последњи деспот Србије Стефан Томашевић погубљен је у Јајцу и поред обећања да ће му бити поштеђен живот.

Краљеви Босне [уреди]

Види још [уреди]

Спољашње везе [уреди]



Претходник:
Бановина Босна
Краљевина Босна
(13771463)
Наследник:
Босански пашалук
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}