Краљевина Италија
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Regno d'Italia Краљевина Италија Италија |
|||||||
|
|||||||
| Географија | |||||||
| Континент | Европа, Африка | ||||||
| Химна | Marcia Reale | ||||||
| Престоница | Рим, Торино (1861-1865), Фиренца (1865-1871) |
||||||
| Површина | 310.196 km² | ||||||
| Становништво | 42.994.000 | ||||||
| Друштво | |||||||
| Званични језици | Италијански језик | ||||||
| Религија | Католицизам | ||||||
| Валута | Италијанска лира | ||||||
| Владавина | |||||||
| Облик владавине | Монархија | ||||||
| Титула владара | Краљ | ||||||
| Владар | Виктор Емануел II | ||||||
| Други владар | Умберто I | ||||||
| Трећи владар | Виктор Емануел III | ||||||
| Четврти владар | Умберто II | ||||||
| Оснивање | 1861. | ||||||
| Престанак | 1946. | ||||||
| Догађаји | |||||||
| Претходници и наследници | |||||||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||||||
| Портал:Историја | |||||||
.svg)
.svg)
.svg)
 Овај чланак је део серије о |
| Главни чланци |
| Категорија: Историја Италије |
Краљевина Италија се односи на Италију којом је владала краљевска династија Савоја од уједињења Италије 1860. до референдума о укидању монархије и успостављању републике 1946. године. Од 1922. до 1943. била је под диктатуром фашистичког лидера Бенита Мусолинија.
Иако победница у Првом светском рату, Италија је била захваћена економском кризом и незадовољством због изостанка награде за учешће у рату обећане Лондонски уговором. Национализам захвата широке слојеве становништва. Бенито Мусолини, раније ангажован у радничком покрету, почиње да оснива фашистичке одреде назване према латинском facsio, што значи сноп и представља симбол слоге. У почетку на зборовима фашиста Мусолини је говорио и о демократским слободама и радничким правима. Касније су фашисти прешли на физичке обрачуне са социјалистима и комунистима. На изборима 1919. године добили су само 4000 гласова, али две године касније имали су 36 посланика од могућих 500. У наредним годинама овај покрет постаје масован. Припадници су носили црне кошуље (црнокошуљаши), а метода рада биле су уличне манифестације, зборови, пребијања, па чак и убиства политичких противника. Године 1921. фашисти су уједињени у Националну фашистичку странку. Октобра 1922. Бенито Мусолини и фашисти преузимају власт у Италији. Око 24000 чланова италијанске фашистичке партије марширало је из Напуља на Рим да би преузели власт. Њихов вођа, Бенито Мусолини, чекао је у Милану исход, спреман на бекство у Швајцарску ако преврат не успе. Како у Риму није било опозиције, краљ Виктор Емануел III понудио је Мусолинију да формира владу. У наредним годинама фашисти су укинули демократију у Италији, забрањен је рад свим другим партијама осим фашистичкој, основан је посебан суд за заштиту државе, радницима је забрањен штрајк. Сам Мусолини добио је титули II Duce(вођа) и постао неприкосновена личност у држави.
Године 1935. италијанске снаге напале су независну афричку државу Етиопију уз помоћ авиона, хемијског оружја и оклопних возила. Друштво народа увело је економске санкције Италији, али оне нису имале посебан успех. Италија 1937. напушта Друштво народа. Италијански краљ проглашен је царем Абисиније, како су Италијани назвали новоосвојену државу. Етиопија остаје под италијанском контролом све до 1941. године. Италија 1939. напала и освојила Албанију. У Другом светском рату, Италија је капитулирала 3. септембра 1943. године.
Краљеви Италије [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Краљ Италије |
- Виктор Емануел II (1861—1878)
- Умберто I (1878—1900)
- Виктор Емануел III (1900—1946)
- Умберто II (1946)
Ратови [уреди]
Види још [уреди]
