Краљевина Румунија

Краљевина Румунија

Химна:	Живео краљ
Постојала у периоду:	1881 – 1947.
Вера:	Православље
Званични језик:	Румунски језик
Главни град:	Букурешт
Ратне престоница:	Јаши (1916-1918)
Присаједињење Трансилваније Румунији	1. децембар 1918. године
Последњи краљ:	Михај I
Валута:	Леј
Временска зона:	UTC +2 до +3
Претходник:	Уједињене Кнежевине
Наследник:	Социјалистичка Република Румунија

Краљевина Румунија 1941.

Краљевина Румунија (рум. Regatul României) је била румунска држава заснована на облику парламентарне монархије, која је постојала између 13. марта 1881. и 30. децембра 1947. године.

Историја

Краљевина Румунија је створена на подручју које је укључивало територију историјских кнежевина Влашке и Молдавије, као и северном делу региона Добруџа који је некада припадао Османском царству.

Након пораза Османског царства у Руско-турском рату 1877-1878. године, европске силе су на Берлинском конгресу признале независност Румуније од Османског царства. Дана 13. марта 1881. године, румунски парламент прогласио је Румунију краљевином, а Карол I окрунио се за краља 10. маја.

Након Другог балканског рата, Краљевини Румунији је прикључено подручје јужне Добруџе.

Румунија је 1916. године ушла у рат на страни Антанте, али су ју убрзо освојиле немачке и аустроугарске снаге. Бугарска је током рата окупирала целу Добружу. У порцесу распадања Аустроугарске и Руског царства, формиране су владе у Трансилванији, Буковини и Бесарабији, које су донеле прогласе о прикључењу Румунији 1919. године. Румунији је признато припајање ових територија споразумима у Сен Жермену и Тријанону.

Дана 29. марта 1923, Румунија је усвојила први устав, поставши уставна монархија. Политичком сценом доминирала је Национална либерална странка, која је убрзо постала оличење клијентелизма и национализма.

Након смрти краља Фердинанда 1927. године, наследио га је Карол II.

Велика економска криза 1929. године снажно је погодила Румунију. Ране 1930-е обележила је економска депресија, социјални немири, висока незапосленост и штрајкови. Средином 1930-их, стање је почело да се поправља. Јачање десничарских снага све је више гурало Румунију према филофашизму. Током 1930-их, било је формирано укупно 25 влада, а свима су доминирале антисемиске, ултранационалистичке и квазифашистичке странке. Посебно је крајем 1930-их ојачала тзв. Гвоздена гарда.

Након потписивања споразума Молотов-Рибентроп 1939. године, Совјетски Савез је 1940. припојио Бесарабију. Карол II је постао изнимно непопуларан, па је убрзо након губитка Бесарабије абдиковао. Власт је препустио генералу Јону Антонескуу.

У Другом светском рату, Краљевина Румунија најпре губи северну Трансилванију, јужну Добруџу, Бесарабију и северну Буковину, да би након немачке инвазије на Совјетски Савез повратила Бесарабију и северну Буковину и добила подручје Транснистрије, као компензацију за северну Трансилванију, коју је раније морала да уступи Мађарској.

Након рата, Транснистрија, Бесарабија и северна Буковина су прикључене Совјетском Савезу, док је северна Трансилванија враћена Румунији.

Дана 30. децембра 1947. године, комунисти су присилили краља Михаја I да абдикује, након чега је проглашена Народна република.

Види још

• Велика Румунија

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Краљевина Румунија

Овај незавршени чланак Краљевина Румунија везан је за историју. Користећи правила Википедије, можете га проширити.