Краљевство Дамот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљевство Дамот
D'mt
(недостаје слика заставе) (недостаје слика грба)
Застава Грб
Africa in 400 BC.jpg
Географија
Континент Африка
Главни град Јеха
Друштво
Владавина
Облик владавине монархија
Оснивање око 700. п. н. е.
Престанак око 400. п. н. е.
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Портал:Историја

Краљевство Дамот или Д'мт (Јужноарапско писмо муснад: Himjar dal.PNG Himjar ajin.PNG Himjar mim.PNG Himjar ta2.PNG), било је краљевство које се налазило на тлу данашње Еритреје и северне Етиопије од 8. до 7. века п. н. е. Пошто постоји свега неколико историјских записа о Краљевству Дамот, а и врло мало археолошких трагова (до сада) о Дамоту се врло мало зна. Чак није ни јасно је ли Дамот као цивилизација завршио претопивши се у Краљевство Аксум, или је био само једна од мањих држава од којих је настало Краљевство Аксум око почетка нове ере.[1]

Дуго се држало да је главни град ове краљевине била Јеха, међутим данашњи археолози, попут Питера Шмита, мисле да је локалитет Јеха премали да би у њему био главни град. По њему, „Јеха је вероватно била једно од главних верских и ритуалних средишта (велика некропола), али свакако није била главни град."

Краљевство Дамот је градило врло развијене системе за наводњавање, у земљорадњи су користили плугове, узгајали су просо, и користили су се оружјем и алатима од гвожђа.

Неки савремени историчари као што су Стјуарт Манро-Хеј, Родолфо Фатович, Ајеле Бекерие, Кајина Фелдер, Ефрајим Исак држе цивилизацију Дамот аутохтоном, иако признају велики Сабејски утицај због њихове доминације по Црвеном мору, док други попут Јосипа Мичелса, Анри де Контенсона, Текле-Цадика Мекурија, и Стенлија Бурстина држе Краљевство Д'мт као резултат интеракције између Сабејаца и аутохтоног становништва на том подручју. [2]

Против теза о кључном утицају Сабејаца на Краљевство Д'мт, говоре и најновија лингвистичка истраживања, по којима древни семитски језик којим се говорило у северној Етиопији и Еритреји у античко време - Гиз, нема порекло у Сабејском језику. [3]

У међувремену су прикупљени докази о постојању семитских језика у Етиопији и Еритреји старих 2000. п.н.е. [4] Зато се данас држи да је сабејски утицај на краљевство Дамот био ограничен на свега неколико локалитета, а и тамо се губи након неколико деценија (или векова), ти локалитети су можда били трговачке или војне колоније, које су живеле у некој врсти симбиозе или савеза са Краљевством Дамот или неке од прото-аксумитске државе.

Након пропасти Краљевства Дамот у 5. веку п. н. е., на тој заравни као следници појавило се пуно мањих краљевства, све док их није све засенило и ујединило Краљевство Аксум. Аксумите Британија, предак средњовековне и модерне Еритреје и северне Етиопије током првог века, који био у могућности за поновно уједињење подручја.[5]

Остаци храма из Јехе.

Познати владари[уреди]

Временска листа од четири позната владара Краљевства Дамот

  • В'рн Ḥивт (око 700. п. н. е.) - савременик сабејског мукариба Карибил Ватара I
  • Рд'м -наслов мукариб
  • Рбх - наслов мукариб
  • Лмн - наслов мукариб

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Uhlig, Siegbert (ed.), Encyclopaedia Aethiopica: D-Ha. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag, 2005. стр. 185.
  2. ^ Stuart Munro-Hay, Aksum: An African Civilization of Late Antiquity. Edinburgh: University Press, 1991., стр. 57.
  3. ^ Kitchen, Andrew, Christopher Ehret, et al. 2009. "Bayesian phylogenetic analysis of Semitic languages identifies an Early Bronze Age origin of Semitic in the Near East." Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences 276 no. 1665 (22. jun)
  4. ^ Herausgegeben von Uhlig, Siegbert. Encyclopaedia Aethiopica, "Ge'ez". Wiesbaden:Harrassowitz Verlag, 2005, стр. 732.
  5. ^ Richard Pankhurst: Let's Look Across the Red Sea, K.P. Addis Tribune,17. januar 2003., Приступљено 9. 4. 2013.

Библиографија[уреди]

  • Francis Anfray. Les anciens ethiopiens. Paris: Armand Colin, 1991. ((fr))
  • Joseph W. Michels. Changing settlement patterns in the Aksum-Yeha region of Ethiopia: 700 BC - AD 850 (BAR International Series 1448) Oxford: Archaeopress, 2005. ((en))
  • Carlo Conti Rossini. Storia d'Etiopia. Bergamo: Istituto Italiano d'Arti Grafiche, 1928. ((it))