Краљевство Енглеска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб Енглеске
Застава Енглеске
Положај Енглеске

Краљевина Енглеска (енгл. Kingdom of England) назив је за државу за која је постојала на подручју северозападне Европе од 927. до 1707. На свом врхунцу Краљевина Енглеска је под својом влашћу држала две трећине Британије — подручје које одговара територији данашње Енглеске и Велса — као и оближња острва, не рачунајући мање прекоморске поседе и колоније успостављене у 16. и 17. веку.

Краљевина Енглеска своје порекло води од држава које су током Велике сеобе народа у 5. веку почели успостављати германски досељеници у Британију, међу којима су се највише истицали Саси, Јити и Англи, а који ће касније бити познати под заједничким именом Англосаксонци, односно преци данашњих Енглеза. Међу тим државама (касније познатим као хептархија) до краја 9. века највише је ојачао Весекс чији ће владари отпочети процес уједињења, довршен 927. године под краљем Етелстаном Сјајним. Године 1066. Енглеску су освојили Нормани чији се вођа, војвода Виљем Освајач, прогласио новим енглеским краљем, али и започео нова освајања, која су до 1283. под власт Краљевине Енглеске подвргле суседни Велс (који је задржао одређену аутономију, првенствено у правним питањима, све до 16. века). На северу је, пак, успостављена граница са Краљевином Шкотском.

Године 1603. под Џејмсом I, првим владаром династије Стјуарт, успоставена је персонална унија између Енглеске и Шкотске која ће се одржати следећи век, уз краћи прекид изазван револуцијом и успоставом републиканског Комонвелта под Кромвелом. Године 1707. парламенти Краљевине Енглеске и Краљевине Шкотске донели су Законе о Унији којима су те две, дотада засебне државе, спојене у унитарну државу под именом Уједињено Краљевство Велике Британије чији је владар била краљица Ана од Велике Британије.