Крањска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грб Крањске

Крањска (сл. Kranjska; нем. Krain; лат. Carniola) је историјска покрајина која обухвата делове данашње Словеније. Прво као део Светог римског царства, а касније и као Аустроугарске, регион је био крунска земља позната као војводство Крањско до 1918. Године 1849. покрајина је подељена на Горењски, Долењски и Нотрањски регион. Од 14. века њена престоница је била Љубљана.

Историја[уреди]

Карниола[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Карниола

По затону римске државе и селитвама народа се је на простору данашње северозападне државе Словеније на крају 8. и почетку 9. века дошли Словени и развили кнежевину Карниолу са средиштем у Карниму (сл. Carnimu) данашњи Крањ. О Карниоли се мало зна јер у средењевешких записа је остало мало о овој теми. Кнежевина је вероватно у времену франковских ратова са Аварима укључена уз релативну самосталност унутар Фурланске источне крајне које је била део Франачке.

Крањска крајна[уреди]

Свето римско царство у 10. веку

Године 973. се први пут спомиње Крањска крајна тј. Крањска марка (нем. Creina mark), која је била погранична грофија зависна од 976. корушком војводи. У том времену своја имања добију бискупије Бриксем, Фрајсинг, Сакзбург, Аквилеја у Гурк. Хенрик IV је 1077. после 10 година краљевске управе да аквилејском патријарху . До тада су се на грофоском месту измењали:

  • Пабо (Попон)
  • Зигхарт Земпт-Еберсбершки
  • Улрик Земпт-Еберсбершки
  • Еберхарт Земпт-Еберсбершки
  • Улрик Вајмар-Орламинде (од 1061 такође погранички гроф Истре)

Семпт-Еберсбершки су били баварски рођаци немачког цара Арнулфа Карантанијскога, Вајмар-Орламинде па његов рођак из Тирингије. Аквилејска управа се је брзо завршила јер је Крањску добио Хенрик Епенштајнски док је цар 1093. поново није доделио Аквилеју.

Аквилејски патријархат и разкол грогије[уреди]

-Крењска ће у следећем перриоду само формално бити посештво аквилејских патријарха. У 12. и 13. веку она постоји само на папиру, шта се је стварно дешавало је то да је грофија подењена на неколико територијалних господара. То су све биле породице племства које се је такмичило за што већи углед и што већа права на Крањску. Значајне породице су

Породице су временом изумрле или наследиле имања и јачале. Када је корушки војвода Улрик III Шпанхајмер оженио са задњом представницом Андешких и повезао ниже племство је постао владар Крањске. Тада је премести престоницу у Љубљану која се је од тада почела развијати. По смети Улрика се је Крањска заједно са Словеначком крајном уврстила у државну власт.

Долазак Хабзбургов[уреди]

Улрика наслеђује чешки краљ Отакар II Пшемисл. О заузима Корушку и Крањску 1276. али због захтева локалне скупштине он препушта Крањску у руке Хабзбурга. Историја Крањске се ту заплиће јер у рату са немчким краљем Рудолфом I Хабзбуршким, Крањска прелази 1282. под власт Рудолфовим синовима Албрехту I Хабзбуршком и Рудолфу I Аустријском. С тим чином Аквилејски патријарх званично губи моћ над Крањском. Упркос томе да су Хабзбурзи имали Крањску у својој власти управљање су обављали Мајнхардунери до 1335. године, тада долазе Хабзбурзи који ће је имати све до 20. века.

Војводина Крањска[уреди]

Година 1364 је статус Крањске уздигнут у Војводину. Хабзбурзи су више пута деле права племству и тако утврђју своју власт. На подлози тих права почињу да се развијаји сталежи. Хабзбурзи шире своја посества у правцу Истре и приморја и те делове укључују у војводину Крањску.

Илирске провинцијее[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Илирске провинције

Француска улази у Крањску 1797. и поново између 1809. и 1812.. Тада су установљене Илирске провинције којима је била прикључена Крањска у целини са положајем провинце.

Обнова аустиске власти[уреди]

По пропасти Наполеона Крањску Бечки конгрес враћа у Аустријско царство. По уређењу из 1849. Крањска као крунска држава, Цислајтанија, бива подељена на: