Крв

Из Википедије, слободне енциклопедије

Крв је ендогена телесна течност својствена само кичмењацима. Лимфа, друга телесна течност, настаје из крви и у њу се улива. Крв спада у течна везивна ткива мезодермалног порекла, што значи да поседује велику количину међућелијске везивне супстанце коју стварају саме ћелије везивног ткива и зароњене су у њу. Крв улази у састав система за циркулацију.

Састав крви[уреди]

Крв чини око 55% течне крвне плазме и око 45% чврстих крвних ћелија које се налазе у плазми.

Крвна плазма је безбојна, односно жућкаста течност: водени раствор органских и неорганских материја. Састоји се од воде, натријум-хлорида, осталих соли, мале количине шећера, неких масних материја, хормона, кисеоника и угљен-диоксида. У крвној плазми се налазе крвне беланчевине: албумини, глобулини и фибриноген.

Крвне ћелије су црвена крвна зрнца (еритроцити), бела крвна зрнца (леукоцити) и крвне плочице (тромбоцити). Црвена крвна зрнца дају крви црвену боју, састављена су од беланчевина и холестерина, а садрже и хемоглобин. Бела крвна зрнца су постојане ћелије које се размножавају деобом. Крвне плочице су најмања крвна зрнца; они су у уској вези са згрушавањем крви.

Крв - крвна плазма[уреди]

Крвну плазму највећим делом чини вода (91—92%). Најзначајније компоненте крвне плазме су протеини:

Фибриноген стварају ћелије јетре и од њега настаје фибрин за време процеса коагулације. При повреди крвног суда фибрин ван крвних судова се таложи заједно са крвним ћелијама при чему се на површини издваја серум.

Имуноглобулини учествују у одбрамбеним реакцијама имунског система.

Албумини су транспортни протеини крвне плазме (преносе нпр. липиде, неке хормоне и јоне) и одржавају сталан осмотски притисак крви.

Крвне ћелије[уреди]

Еритроцити[уреди]
Еритроцити човека

Еритроцити (црвена крвна зрнца) обављају преношење кисеоника и угљен-диоксида. Код већине сисара зрели еритроцити немају једро ни органеле. Имају облик двоструко улубљеног диска чиме се њихова површина повећава и тиме олакшава размена гасова. Еритроцити су веома гипки – са лакоћом се прилагођавају неправилном облику капилара као и променама њиховог пречника. Ова особина еритроцита је веома значајна, јер је њихов пречник већи од пречника најмањих капилара.

У цитоплазми еритроцита присутно је око 33% хемоглобинапротеина за који се везују кисеоник и угљен-диоксид. Када је за њега везан кисеоник, хемоглобин постаје оксихемоглобин, а када је везан угљен-диоксид он прелази у карбаминохемоглобин. Ова два облика хемоглобина могу прелазити један у други. Уколико се, међутим, за хемоглобин веже угљен-моноксид, хемоглобин прелази у карбоксихемоглобин. То једињење више не може да прелази ни у један од претходна два облика.

Еритроцити живе око 120 дана, након чега остарели еритроцити бивају разложени у јетри, слезини, лимфним чворима и коштаној сржи. Еритроцити виших кичмењака стварају се у коштаној сржи, док се код нижих кичмењака стварају у слезини.

Процес стварања свих крвних ћелија назива се хематопоеза, док је стварање еритроцита -еритропоеза.

Леукоцити[уреди]

Леукоцити (бела крвна зрнца) се према изгледу једра и цитоплазме сврставају у две основне групе:

  • гранулоците, који имају сегментирано једро и грануле у цитоплазми и
  • агранулоците, чије је једро целовито, округло и у цитоплазми нема зрнаца - гранула.

У гранулоците спадају три типа ћелија:

Агранулоцити су:

Леукоцити су у основи одбрамбене ћелије пошто учествују у:

Тромбоцити[уреди]

Тромбоцити (крвне плочице) су ситна зрнца плочастог облика која не садрже једро и живе веома кратко. Имају веома важну улогу у коагулацији (згрушавању крви приликом повреде крвног суда, чиме се спречава отицање крви).

Улоге крви[уреди]

Транспортна[уреди]

Крв има велики капацитет. Из плућа узима кисеоник и транспортује до сваке ћелије у организму, затим из дигестивног система узима све сварене материје (шећери, аминокиселине, масти, протеине) и веном портом их транспортује до јетре, која узима потребну количину хранљивих материја, а остатак до других органа. Материје растворљиве у води крв одводи до бубрега. Такође транспортује хормоне до циљне (рецепторне) ћелије којој је тај хормон потребан, нпр. инсулин транспортује до свих ћелија, јер је свим ћелијама он потребан, док тиреостимулирајући хормон (TSH) спроводи само до штитне жлезде, јер је само њој тај хормон потребан.

Хомеостатска[уреди]

Крв одржава све факторе за одржавање сталности; контролисано одаје воду и електролите. Ово представља осмотски хомеостазис, а уједно и електрохемијски хомеостазис.

Терморегулациона[уреди]

Птице и сисари су хомеотерми, ондосно имају способност да одржавају сталну телесну температуру, за шта је задужена крв. У хипоталамусу се налазе центри за овакву регулацију. Поикилотерми немају овакву способност, иако неки од њих имају крв.

Одбрамбена[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Имунитет (медицина)

Крв има способност да одбрани организам од разних штетних агенаса, који би могли нарушити неки од типова хомеостазиса. Сви ти агенси се зову антигени (најчешће су протеини, ређе сложени липиди и угљени хидрати) и они су егзогеног порекла, тј. потичу са друге јединке. Организам на те агенсе одговара стварањем антитела.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]


Кардиоваскуларни систем
Срце - Аорта - Артерије - Артериоле - Капилари - Венуле - Вене - Шупље вене - Плућне артерије - Плућа - Плућне вене - Крв
Физиологија кардиоваскуларног система
Циркулација крви (хемодинамика)Системска циркулација крвиПлућна циркулација крви