Креда (периода)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Креда представља један од најважнијих периода геолошке хронологије, који обухвата време од краја јуре, пре 146 милиона година (Ma), до почетка палеоценске епохе, односно, терцијарске периоде (65,5 Ma). Крај креде такође дефинише међу између мезозојске и кенозојске ере.

Назив и датирање[уреди]

Као и код других старијих геолошких периода, наслаге стена које дефинишу креду су врло добро препознате, али тачан почетак и крај варирају за неколико милиона година. Никакво велико изумирање или бујање живота није делило креду од јуре. Међутим, крај периоде је јасно дефинисан и смештен у наслаге богате иридијумом које се могу наћи свуда у свету и које се повезују с метеорским кратером Чиксулуб на Јукатану и у Мексичком заливу. Ова наслага је јасно датирана на 65,5 Ma. Судар метеора са Земљом је вероватно одговоран за велико и темељно проучавано Кредно-терцијарно масовно изумирање. Реч креда долази из латинског где је, слично као и у српском језику, означавала наслаге (калцијум карбоната формиране од слојева умрлих бескичмењака у наслагама горње креде у Уједињеном Краљевству и суседној континенталној Европи.

Подела[уреди]

Креда се обично дели на две епохе: доња креда и горња креда. Катови, од најмлађег према најстаријем су:

Горња креда
Мастрихт (70,6 ± 0,6 - 65,5 ± 0,3 Ma)
Кампан (83,5 ± 0,7 - 70,6 ± 0,6 Ma)
Сантон (85,8 ± 0,7 - 83,5 ± 0,7 Ma)
Конијак (89,3 ± 1,0 - 85,8 ± 0,7 Ma)
Турон (93,5 ± 0,8 - 89,3 ± 1,0 Ma)
Ценоман (99,6 ± 0,9 - 93,5 ± 0,8 Ma)
Доња креда
Алб (112,0 ± 1,0 - 99,6 ± 0,9 Ma)
Апт (125,0 ± 1,0 - 112,0 ± 1,0 Ma)
Барем (130,0 ± 1,5 - 125,0 ± 1,0 Ma)
Отрив (136,4 ± 2,0 - 136,4 ± 1,5 Ma)
Валендин (140,2 ± 3,0 - 136,4 ± 2,0 Ma)
Беријас (145,5 ± 4,0 - 140,2 ± 3,0 Ma)

Палеогеографија[уреди]

За време креде, касни палеозојски и рани мезозојски суперконтинент Пангеа је довршио свој распад на данашње континенте, иако су њихове позиције биле битно другачије од данашњих. Како се Атлантски океан проширио а Јужна Америка помакла на запад, Гондвана се распала на Антарктику и Аустралију које су се почеле удаљавати од Африке (иако су Индија и Мадагаскар остали спојени с њом). Тако активни, раседи су створили велика подморска горја, подижући еустатички ниво мора широм света. На северу Африке се море Тетис наставило сужавати. Унутар континента, широко плитко море се наставило ширити у Северној Америци (Западни унутрашњи морски пролаз) а потом почело повлачити, остављајући дебеле морске наслаге измешане с талозима угља.

Остале важне појаве креде су у Европи и Кини. У области данашње Индије, у касној креди и раном палеоцену, наталожиле су се масивне наслаге лаве зване Деканске клопке. Клима је била топла, а чак ни поларне регије нису имале леда.

Органски свет[уреди]

Флора[уреди]

Критосемењаче су се први пут појавиле, иако нису постале доминантне све до кампанског доба. Њихову еволуцију је помогла појава пчела, а ангиосперме и инсекти представлају добар пример заједничке еволуције. У креди су се појавили први преци многих савремених стабала укључујући, смокве, платане (Platanus) и магнолије. У исто време неке раније мезозојске голосемењаче, попут црногорица су наставиле бујати док су неке друге класе, попут Bennettitales изумрле пре завршетка периоде.

Фауна[уреди]

Копнене животиње[уреди]

На копну су сисари били мали и релативно неважни састојак фауне. Фауном су доминирали архосаурски рептили, посебно диносаури, који су се тада највише разгранали. Птеросаури су били чести почетком и средином креде, али како се креда приближавала крају, тако су трпели све већу конкуренцију због адаптивне радијације птица, те су пред крај преостале само две веома распрострањене породице.

Фасцинантан увид у живот ране креде пружају остаци Liaoning lagerstätte (Формација Chaomidianzi) у Кини с изванредно очуваним остацима великог броја различитих типова мањих диносуара, птица и сисаваца. Келуросаурски диносаури су тамо представљени кроз доста типова из групе maniraptor-a, који представљају прелаз између диносаура и птица, а који имају перје налик на длаку.

За време креде инсекти су се почели гранати, те су се појавили најстарији познати мрави, термити и неки лептири. Aphid-и, скакавци и gymenoptere су се појавили. Још један важан инсект који је еволуирао у то време била еусоцијална пчела, важна за екологију и еволуцију критосемењача.

Бројни важни инсекти су пронађени у сибирским lagerstätteima ране креде у Баиси.

Морске животиње[уреди]

У морима су раже (batoidea), модерни морски пси и телеости постали уобичајени призор. Морски рептили су укључивали ихтхиосауре на почетку и средини креде, плезиосауре током целе периоде, и мосасауре у горњој креди.

Baculite, равнољуштурна врста амонита бујала је у мору. Hesperornithiformes су биле морске птице које нису могле летети, али су зато пливале попут гњурца. Глоботрунканидске фораминифере су такође бујале. Креда је такође видела прву радијацију дијатоме у океанима (слатководне дијатоме се нису појавиле до миоцена).

Изумирање[уреди]

Током масовног изумирања које одређује крај креде велики број врста (~50%) и познатих породица (~25%) је нестао. Биљке су биле готово нетакнуте, док су морски организми најтеже погођени. То укључује велики број (~95%) типова планктонских фораминифера (осим Глобигеринида), те још већи број Coccolithophore-a, као и све амоните белемнитске главоношце, и све гребенске рудистне мекушце), као и све морске рептиле осим корњача и крокодила. Диносаури су били најпознатије жртве кредног изумирања. Диносаури који су били специфични за крај периоде (као Tyrannosaurus rex, Triceratops, и Ankylosaurus) су потпуно избрисани. Последњи птеросаури су изумрли, исто као птице из реда Enantiornithes и Hesperornithiformes.

Интензивно изумирање инсеката за вријеме средине креде почело је у албу.

Литература[уреди]

  • Neal L Larson, Steven D Jorgensen, Robert A Farrar and Peter L Larson. Ammonites and the other Cephalopods of the Pierre Seaway. Geoscience Press, 1997.
  • Rasnitsyn, A.P. and Quicke, D.L.J. (2002). History of Insects. Kluwer Academic Publishers. ISBN 1-4020-0026-X.  — detail coverage of various aspects of the evolutionary history of the insects.
  • Ovechkina, M.N. and Alekseev, A.S. 2005. Quantitative changes of calcareous nannoflora in the Saratov region (Russian Platform) during the late Maastrichtian warming event. Journal of Iberian Geology 31 (1): 149-165. PDF

Спољашње везе[уреди]

Ера:
Мезозоик
Периоде:
Тријас
Јура
Креда