Креманско пророчанство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Креманско пророчанство је зборник пророчанстава такозване видовите златиборске породице Тарабића. Добило је име по Кремнима, селу на сјеверу Златибора у коме живи породица Тарабић.

О креманском пророчанству је, између осталих, писао и Воја Антонић, у књизи „Креманско непророчанство: студија једне обмане“. Утврдио је да постоји 12 издања књиге „Креманско пророчанство“, које су све различите и мењане током времена. Током свог истраживања посетио је Кремну, где су му понуђени „оригинални рукописи“ Митра Тарабића, који је био неписмен.[1]

У XIX вијеку појављују се Тарабићи за које неки верују да су били пророци, а послије њих још неколико „видовитих“ Креманаца: Станоје Мулић, Јово Крпа, Стеван Мулић, Буде Богосављевић, Милоје Ђурђић, Милун Нешовић (негдје и Нешевић) и др.

Такозвана пророчанства породице Тарабића је наводно забележио прота Захарије Захарић и пренио их др Радовану Казимировићу, а он их је објавио у књизи „Тајанствене појаве у српском народу и Креманско пророчанство“. Међутим, истраживања говоре да је стварање мита започето 1902. године, када је Пера Тодоровић у "Малим новинама" објавио сведочење тадашњег министра иностраних дела, Чеде Мијатовића, о томе како се краљ Милан Обреновић позвао на пророке из Кремана када је требало да се разведе од краљице Наталије.[2]

Предања кажу да Казимировићево Креманско пророчанство ипак није сасвим оригинално, већ да је прота Захарије оригинални рукопис дао свом пријатељу, проти Гаврилу Поповићу, који га је, затвореног у једну флашу, зазидао у темеље своје куће из турског доба у Ужицу

Тарабићи су наводно предвидјели проналазак телевизије, долазак телефона и телеграфа у Србију, смјене на српском пријестољу, пропаст Обреновића, а затим њихов повратак у земљу, као и долазак на чело земље црвеног цара са звијездом на челу - алузија на Јосипа Броза.

Тарабићи су уживали велики углед међу неким људима, а неки су их се чак и плашили. Сам прота Захарије је био народни посланик од 1865-те до 1867-ме године, за вријеме владавине књаза Михаила Обреновића. Тад му једном Митар рече: „Немој, куме, више бити посланик!“ Прота га је послушао и на његово мјесто је дошао прота Михаило Смиљанић, који је био посланик дуго година послије њега.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ http://www.scribd.com/doc/46565894/Kremansko-neprorocanstvo Креманско непророчанство: студија једне обмане, Воја Антонић, Београд, 2002.
  2. ^ http://www.ilustrovana.com/2001/2232/4.htm Снежана Милошевић: Не да се порећи! - Креманско пророчанство у политичким играма, Илустрована политика, Београд

Спољашње везе[уреди]