Кремњица

Кремњица Kremnica

Грб	Застава

Мапа

Основни подаци
Крај:	Банскобистрички крај
Округ:	Жјар над Хроном
Регија:
Географске координате:	48° 41′ 59′′ с.г.ш. 18° 54′ 57′′ и.г.д.
Надморска висина:	564 нмв.
Површина:	43.13 km²
Становништво:	5.558 (31. 12. 2007.)
Густина насељености:	128.85 становника/km²
Први помен:	1328.
Ознаке
НУТС:	516970
Ауто ознака:	ZH
Поштански број:	96701
Позивни број:	+421-45
Званична адреса
Адреса:
Интернет страна:	www.kremnica.sk/
Електронска пошта:	infocentrum@kremnica.sk.
Телефон:	+421-45-6742 856
Факс:	+421-45-6742 856
Политика
Градоначелник:	Зузана Блажова (независан кандидат)
Списак градова у Словачкој

Координате: 48° 41′ 59′′ СГ Ш, 18° 54′ 57′′ ИГ Д

Кремњица или Кремница (свк: Kremnica, мађ: Körmöcbánya, нем: Kremnitz, лат: Cremnicium), је град у Банскобистричком крају у средишњој Словачкој, управно припада округу Жјар над Хроном.

Кремница лежи на надморској висини од 564 метра и покрива површину од 43,13 км², а налази се испод Кремнице планине и на Кремница потоку који је притока Хрона. Налази се око 20 км западно од Банске Бистрице, 45 км јужно од Мартина и око 175 км од Братиславе.

Историја [уреди]

Споменик на главном тргу.

Кремница је била међу главним рударским градовима у Европи у средњем веку са великим рудницима злата.

У 13. веку на ово подручје долазе Монголи који су опустошили град и раселили људе. Након тог катастрофалног догађаја, угарски краљеви позивају колонизаторе из Немачке да се населе на опустошена подручја. Први писани спомен града датира из 1328. када је добио привилегије слободног краљевског града

Кроз историју, рудници злата су имали велики утицај на развој града, па је и надимак града био „Златна Кремница“.

Крајем 14. века, Кремница је постала главни рударски град у Краљевини Мађарској. Годишња производња злата и сребра осигурала је развој града.

Рударство у Кремници кулминирало је у 14. и 15. веку. У 16. веку, град је био главни центар производње, већином верских, медаља. Али у исто време, рудари су морали да продру дубље у земљу и рударски услови су се погоршали због подземних вода. Трошак је порастао, па је рударство постало мање профитабилно. Последње злато је извађено у Кремници 1970. када су сви рудници затворени.