Креоли

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Креол)

Креолски господин из Њу Орлеанса са изузетним креолским турбаном

Креоли (шп. Criollos) су етничка група која је настала током колонијалне ере из расног мешања углавном између Африканаца, као и других људи рођених у колонијама, попут Европљана, а понекад и јужноазијских и америчких индијанских народа; овај процес је познат и као креолизација.[1] Креоли је термин који се раније користио за особе рођене у шпанским колонијама, наводно искључиво шпанског порекла, иако је у пракси било могуће да то буду и деца местика под одређеним условима. Такође су тај назив носила и деца креола. Ово име се не користи данас за европске имигранте у Латинску Америку нити за њихове потомке, осим на Јужном рогу.[2][3]

Данас је веома тешко утврдити број креола на латиноамеричком континенту. Потомци креолских породица из колонијалних времена обично припадају високој друштвеној класи, познају своје породично стабло и поносни су на њега иако се више не називају креолима. У Аргентини, земљи која је имала изузетно велики проценат имиграције Шпанаца и Италијана између 1880. и 1920, назив креол је све више нестајао да би се свео на именовање људи из унутрашњости земље за које се претпоставља да су креолског порекла које међутим, може бити и местичко, али у сваком случају, на које имиграција од друге половине 19. века није утицала.

У Венецуели овај термин се користи да би означио особе, животиње или ствари које су венецуеланског порекла. У Мексику, термин креол се односи на припаднике беле расе, посебно уколико је реч о особама шпанског, баскијског и француског, а у мањој мери и италијанског и португалског порекла.

Креоли су били ти који су покренули борбу за независност латноамеричког континента од шпанске колонијалне власти, јер су били незадовољни ограничењима у трговини које им је наметала Шпанија, одсутности својих представника у локалним органима управе коју су обављали вицекраљеви и други државни службеници које је постављала шпанска влада.

У ширем смислу, овај квалификативни придев се може додати свему што су произвели креоли, или креолска култура, као на пример: креолски коњ, креолски хлеб итд. као и синоним за „национални“, као што је случај са Венецуелом, где је креол синоним за венецуелански/Венецуеланац, без обзира на расу. За Французе, термин креол је синоним за местике.

Често невољно исељени из свог првобитног дома, досељеници су били приморани да развију и креативно споје пожељне елементе из свог различитог порекла, да произведу нове варијанте друштвених, језичких и културних норми које су замениле претходне форме.[2][3][4] Овај процес, познат као креолизација,[1][5] карактерише брзи друштвени ток регуларизован у креолску етногенезу.

Етимологија и преглед[уреди | уреди извор]

Тројезични натписи на Кафе Креол на Зеленортским Острвима.

Енглеска реч creole[а] потиче од француске речи créole, која је заузврат дошла од португалског crioulo, деминутив од cria, што значи особа одгајана у својој кући. Cria потиче од criar, што значи „подићи или одгајати“, а сама потиче од латинског creare, што значи „направити, изнедрити, произвести, родити“;[6] — сама је извор енглеске речи „створити“.

У Луизијани, термин креолски се користи од 1792. да представља потомке родитеља афричког или мешовитог наслеђа, као и децу француског и шпанског порекла без мешања раса.[7][8][9] Његова употреба за описивање говорног језика почела је од 1879. године, а као придев од 1748. године.[6] У неким земљама шпанског говорног подручја, реч criollo се данас користи да опише нешто локално или врло типично за одређену латиноамеричку земљу.[10]

На Карибима, термин се широко односи на све људе, без обзира на њихову класу или порекло — Африканце, Источнoaзијce, Европљане, Индијце — који су део културе Кариба.[11] На Тринидадu се термин креолски користи за означавање свих Тринидађана осим оних азијског порекла. У Суринаму, термин се односи само на потомке поробљених Африканаца, а у суседној Француској Гвајани термин се односи на свакога, без обзира на боју коже, који је усвојио европски стил живота.[3][11]

У Африци, термин креолски се односи на било коју етничку групу формирану током европске колонијалне ере, са неком мешавином афричког и неафричког расног или културног наслеђа.[12] Креолске заједнице налазе се на већини афричких острва и дуж приобалних региона континента где су аутохтони Африканци први пут ступили у интеракцију са Европљанима. Као резултат ових контаката, појавило се пет главних креолских типова: португалски, афроамерички, холандски, француски и британски.[12]

Crioulos афричког или мешовитог португалског и афричког порекла на крају су довели до неколико етничких група у Зеленортским Острвима, Гвинеји Бисао, Сао Томе и Принсипу, Анголи и Мозамбику.[13] Маурицијански и сејшелски креоли који говоре француски су било афрички или су етнички мешани и христијанизовани. На Реуниону се термин креолски односи на све људе рођене на острву,[14] док је у Јужној Африци мешање робова из Источне Африке и Југоисточне Азије са холандским насељеницима касније довело до креолизованог становништва.[15] Фернандино креолски народи у Екваторијалној Гвинеји су мешавина Афро-Кубанаца са Еманципадима и ослобођених Африканаца који говоре енглески,[16] док су Америко-Либеранци и креолци из Сијера Леонеа настали мешањем афричких заробљеника са Афрокарибијцима и АфроАмериканцима.[17][18]

Сједињене Државе[уреди | уреди извор]

Алеутски мушкарац са Аљаском креолком на Алеутским острвима.
Креолка из Њу Орлеанса која носи традиционални тињон

Аљаска[уреди | уреди извор]

Аљашки креоли, који се понекад колоквијално називају „Криол“ на енглеском (од руског креол), јединствен су народ који је први пут настао мешањем сиберо-руских промишленика са алеутским и ескимским женама крајем 18. века и заузео истакнуто место у економији Руске Америке и Севернопацифичког обруча.[19][20][21][22]

Чесапишке колније[уреди | уреди извор]

Атлантски креолски језик је термин који је сковао историчар Ајра Берлин да би описао групу људи из Анголе и Централне Африке у 16. и 17. веку са културним или етничким везама са Африком, Европом, а понекад и са Карибима. Неки од ових људи стигли су у колоније Чесапик као чартер генерација робова током европске колонизације Америке пре 1660. Неки су живели и радили у Европи или на Карибима пре него што су дошли (или били транспортовани) у Северну Америку.[13] Примери таквих људи су Џон Панч и Емануел Дригус (његово презиме вероватно потиче од Родригеса). Такође, током раног насељавања колонија, деца рођена од имиграната у колонијама често су називана „креолцима“. Ово се чешће налази у колонијама Чесапик.[23]

Луизијана[уреди | уреди извор]

У Сједињеним Државама, речи „луизијански Креолци“ се односе на људе било које расе или њихове мешавине који потичу од колонијалних француских досељеника из Ла Луизијане и колонијалних шпанских досељеника из Луизијане (Нова Шпанија) пре него што је регион Луизијане постао део Сједињених Држава 1803. куповином Луизијане. Овај назив и етничка група потичу из сличне употребе, почевши од Кариба у 16. веку, што је разликовало људе рођене у француским, шпанским и португалским колонијама од разних новопридошлих рођених у њиховим домовинама које нису са Кариба. Неки писци из других делова земље погрешно су претпоставили да се термин односи само на људе мешовитог расног порекла, али ово није традиционална употреба у Луизијани.[7][8][9][24]

Луизијанци који потичу од француских Акадијаца из Канаде су такође Креоли у строгом смислу, и постоји много историјских примера људи пуног европског порекла и са акадским презименима, као што су утицајни Александар и Алфред Моутон,[25] који су експлицитно описани као „Креоли.“[26]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Webster's online etymological dictionary states the meaning of creole as a "person born in a country but of a people not indigenous to it," but also notes that the meaning varies according to local use.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Stewart, Charles (2016). Creolization history, ethnography, theory. Walnut Creek, CA: Left Coast Press. Walnut Creek, CA: Left Coast Press. стр. 1—25. ISBN 9781598742787. 
  2. ^ а б Cohen, Robin (2007). „Creolization and Cultural Globalization: The Soft Sounds of Fugitive Power”. Globalizations. 4 (3): 369—384. S2CID 54814946. doi:10.1080/14747730701532492. 
  3. ^ а б в Eriksen, T.H. (2020). Creolisation as a Recipe for Conviviality. In: Hemer, O., Povrzanović Frykman, M., Ristilammi, PM. (eds) Conviviality at the Crossroads. Palgrave Macmillan, Cham. https://doi.org/10.1007/978-3-030-28979-9_3 Архивирано 2023-03-20 на сајту Wayback Machine
  4. ^ Baron, Robert A., and Cara, Ana C. (2011). Creolization as Cultural Creativity. Jackson, MS: University Press of Mississippi. стр. 12—23. ISBN 9781617031069. 
  5. ^ „Creolization”. www.sciencedirect.com. Архивирано из оригинала 2022-06-20. г. Приступљено 2022-06-23. 
  6. ^ а б „creole | Origin and meaning of creole by Online Etymology Dictionary”. www.etymonline.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-05-01. г. Приступљено 2019-04-29. 
  7. ^ а б Dominguez, Virginia R. White by Definition: Social Classification in Creole Louisiana. New Brunswick: Rutgers University Press, 1986.
  8. ^ а б Dormon, James H. Louisiana's 'Creoles of Color': Ethnicity, Marginality, and Identity, Social Science Quarterly 73, No. 3, 1992: 615-623.
  9. ^ а б Eaton, Clement. A History of the Old South: The Emergence of a Reluctant Nation, third edition. New York: Macmillan, 1975.
  10. ^ „Criollo, criolla | Diccionario de la lengua española”. Архивирано из оригинала 2021-02-26. г. Приступљено 2022-06-14. 
  11. ^ а б „Creole”. www.britannica.com. Архивирано из оригинала 2022-06-27. г. Приступљено 2022-06-14. 
  12. ^ а б „Creoles of Africa”. www.geography.name. Архивирано из оригинала 2022-08-17. г. Приступљено 2022-06-14. 
  13. ^ а б Berlin, Ira (1. 4. 1996). „From Creole to African”. William and Mary Quarterly. 53 (2): 266. JSTOR 2947401. doi:10.2307/2947401. Архивирано из оригинала 31. 3. 2022. г. Приступљено 6. 6. 2022. 
  14. ^ Robert Chaudenson (2001). Creolization of Language and Culture. CRC press. стр. 11. ISBN 978-0-203-44029-2. 
  15. ^ Markey, Thomas L. (1982). „Afrikaans: Creole or Non-Creole?”. Zeitschrift für Dialektologie und Linguistik. 49 (2): 169—207. ISSN 0044-1449. JSTOR 40501733. Архивирано из оригинала 2021-08-02. г. |archive-url= захтева |url= (помоћ). 
  16. ^ Glimpses of Africa, West and Southwest coast. By Charles Spencer Smith; A.M.E. Sunday School Union, 1895; p. 164
  17. ^ Murray, Robert P., Whiteness in Africa: Americo-Liberians and the Transformative Geographies of Race (2013). Theses and Dissertations--History. 23. https://uknowledge.uky.edu/history_etds/23 Архивирано 2022-06-14 на сајту Wayback Machine
  18. ^ Walker, James W (1992). „Chapter Five: Foundation of Sierra Leone”. The Black Loyalists: The Search for a Promised Land in Nova Scotia and Sierra Leone, 1783–1870Неопходна слободна регистрација. Toronto: University of Toronto Press. стр. 94–114. ISBN 978-0-8020-7402-7. , originally published by Longman & Dalhousie University Press (1976).
  19. ^ „Creoles in Alaska”. Архивирано из оригинала 2011-07-24. г. Приступљено 2010-07-30. 
  20. ^ „Creoles of Alaska – Kreol explores their fascinating history | International Magazine Kreol”. Архивирано из оригинала 2022-10-22. г. Приступљено 2022-04-12. 
  21. ^ „Alutiiq Word of the Week Archive - People - Creole”. [мртва веза]
  22. ^ „Featured Article: Creole Policy and Practice in Russian America – Center for the Study of the Pacific Northwest”. Архивирано из оригинала 2022-04-12. г. Приступљено 2022-04-12. 
  23. ^ Carol Berkin (јул 1997). First Generations: Women in Colonial America. стр. 9. ISBN 9780809016068. Архивирано из оригинала 2023-03-20. г. Приступљено 2016-10-03. 
  24. ^ Fowler, H.W. (1926) A Dictionary of Modern English Usage, Oxford University Press
  25. ^ Buman, Nathan. „Two histories, one future: Louisiana sugar planters, their slaves, and the Anglo-Creole schism, 1815-1865”. Архивирано из оригинала 2021-08-04. г. Приступљено 2019-07-23. 
  26. ^ Landry, Christophe. „Attakapas Post Spanish Militia Rolls, 1792” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2022-10-09. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Brasseaux, Carl A. Acadian to Cajun: Transformation of a people, 1803–1877 (Univ. Press of Mississippi, 1992)
  • Eaton, Clement. The Growth of Southern Civilization, 1790–1860 (1961) pp. 125–49, broad survey
  • Eble, Connie (2008). „Creole in Louisiana”. South Atlantic Review. 73 (2): 39—53. JSTOR 27784777. 
  • Paul d. Gelpi, Jr (2007). „Mr. Jefferson's Creoles: The Battalion d'Orléans and the Americanization of Creole Louisiana, 1803-1815”. Louisiana History: The Journal of the Louisiana Historical Association. 48 (3): 295—316. JSTOR 4234285. 
  • Landry, Rodrigue, Réal Allard, and Jacques Henry. "French in South Louisiana: towards language loss." Journal of Multilingual and Multicultural Development (1996) 17#6 pp: 442–468.
  • Stivale, Charles J. Disenchanting les bons temps: identity and authenticity in Cajun music and dance (Duke University Press, 2002)
  • Tregle, Joseph G. (1952). „Early New Orleans Society: A Reappraisal”. The Journal of Southern History. 18 (1): 20—36. JSTOR 2954790. doi:10.2307/2954790. 
  • Douglas, Nick (2013). Finding Octave: The Untold Story of Two Creole Families and Slavery in Louisiana. CreateSpace Independent Publishing Platform. 
  • Jacques Anderson, Beverly (2011). Cherished Memories: Snapshots of Life and Lessons from a 1950s New Orleans Creole Village. iUniverse.com. 
  • Malveaux, Vivian (2009). Living Creole and Speaking It Fluently. AuthorHouse. 
  • Kein, Sybil (2009). Creole: The History and Legacy of Louisiana's Free People of Color. Louisiana State University Press. 
  • Jolivette, Andrew (2007). Louisiana Creoles: Cultural Recovery and Mixed-Race Native American Identity. Lexington Books. 
  • Gehman, Mary (2009). The Free People of Color of New Orleans: An Introduction. Margaret Media, Inc. 
  • Clark, Emily (2013). The Strange History of the American Quadroon: Free Women of Color in the Revolutionary Atlantic World. The University of North Carolina Press. 
  • Dominguez, Virginia (1986). White by Definition: Social Classification in Creole Louisiana. Rutgers University Press. 
  • Hirsch, Arnold R. (1992). Creole New Orleans: Race and Americanization. Louisiana State University Press. 
  • Wilson, Warren Barrios (2009). Dark, Light, Almost White, Memoir of a Creole Son. Barrios Trust. 
  • laFleur II, John, Costello, Brian, Fandrich, Dr Ina (2013). Louisiana's French Creole Culinary & Linguistic Traditions: Facts vs Fiction Before and Since Cajunization. BookRix GmbH & Co. KG. 
  • Thompson, Shirley Elizabeth (2009). Exiles at Home: The Struggle to Become American in Creole New Orleans. Harvard University Press. 
  • Martin, Munro, Britton, Celia (2012). American Creoles: The Francophone Caribbean and the American South. Liverpool University Press. 
  • Bruce, Clint, ed. and trans. (2020). Afro-Creole Poetry in French from Louisiana's Radical Civil War–Era Newspapers: A Bilingual Edition. Historic New Orleans Collection. ISBN 9780917860799. 
  • Douglas, Nick (2013). Finding Octave: The Untold Story of Two Creole Families and Slavery in Louisiana. CreateSpace Independent Publishing Platform. ISBN 9781493522088. 
  • Jacques Anderson, Beverly (2011). Cherished Memories: Snapshots of Life and Lessons from a 1950s New Orleans Creole Village. iUniverse.com. ISBN 9781462003198. 
  • Malveaux, Vivian (2009). Living Creole and Speaking It Fluently. AuthorHouse. ISBN 9781467846486. 
  • Kein, Sybil (2009). Creole: the history and legacy of Louisiana's free people of color. Louisiana State University Press. ISBN 9780807126011. 
  • Jolivette, Andrew (2007). Louisiana Creoles: Cultural Recovery and Mixed-Race Native American Identity. Lexington Books. ISBN 9780739118962. 
  • Martin, Munro; Britton, Celia (2012). American Creoles: The Francophone Caribbean and the American South. Liverpool University Press. ISBN 9781846317538. 
  • Gehman, Mary (2009). The Free People of Color of New Orleans: An Introduction. Margaret Media, Inc. ISBN 9781508483670. 
  • Clark, Emily (2013). The Strange History of the American Quadroon: Free Women of Color in the Revolutionary Atlantic World. The University of North Carolina Press. ISBN 9781469607528. 
  • Dominguez, Virginia (1986). White by Definition: Social Classification in Creole LouisianaНеопходна слободна регистрација. Rutgers University Press. ISBN 9780813511092. 
  • Cossé Bell, Caryn (2004). Revolution, Romanticism, and the Afro-Creole Protest Tradition in Louisiana 1718-1868. Louisiana State University Press. ISBN 9780807141526. 
  • Anthony, Arthe A. (2012). Picturing Black New Orleans: A Creole Photographer's View of the Early Twentieth Century. University Press of Florida. ISBN 9780813041872. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Креоли на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Креоли&oldid=27553220”