Крестци

Координате: 58° 15′ 17″ С; 32° 30′ 41″ И / 58.254722° С; 32.511389° И / 58.254722; 32.511389
С Википедије, слободне енциклопедије

Крестци
Кре́стцы

Административни подаци
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Област Новгородска област
РејонКрестечки рејон
Основанпрви помен 1393.
Варошица од1938.
Становништво
Становништво
 — 2014.8.196
Географске карактеристике
Координате58° 15′ 17″ С; 32° 30′ 41″ И / 58.254722° С; 32.511389° И / 58.254722; 32.511389
Временска зонаUTC+3
Крестци на карти Русије
Крестци
Крестци
Крестци на карти Русије
Крестци на карти Новгородске области
Крестци
Крестци
Крестци на карти Новгородске области
Остали подаци
Поштански број175461
Позивни број+7 81659
Регистарска ознака53
ОКАТО код49 214 551
ОКТМО код49 614 151 051

Крестци (рус. Кре́стцы) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Новгородске области и административно припада Крестечком рејону чији је уједно и административни центар.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 8.196 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Варошица Крестци налази се у централним деловима Новгородске области, на подручју Прииљмењске низије на око 85 километара југоисточно од административног центра Великог Новгорода. Кроз насеље протиче река Холова, лева притока реке Мсте и део басена језера Иљмењ.

Кроз варош пролази национални аутопут М10 на релацији МоскваСанкт Петербург.

Историја[уреди | уреди извор]

У писаним изворима насеље Крестци први пут се помиње у новгородском летопису из 1393. године: „В лето 1393 года поставлена церковь Святой Богородицы на Хрестьцах“ (У лето 1393. године подигнута је црква Свете Богородице у месту Хрестци). Име насеља вероватно потиче од чињенице да се развило на месту где се укрштају два важна пута, од Москве ка Новгороду и од Пскова ка Вологди. У каснијим временима било је познато и као Хрестцовски (рус. Хрестцовский) и Крестецки Јам (рус. Крестецкий Ям).

Одлуком императорке Екатерине II од 4. септембра 1776. године дотадашње село Крестецкиј је преображено у град Крестци, уједно поставши и окружним центром. Две године касније изграђен је и први генерални урбанистички план града, саграђена је Јекатеринска саборна црква и цараско одмаралиште.

Крајем XVIII века у граду је живело око две хиљаде становника, деловала је циглана и млин те укупно 12 трговачких радњи. У исто време готово све стамбене грађевине су биле од дрвета, а једино 8 од њих је било изграђено од чврстих материјала. Привредни и демографски напредак града током XIX века текао је умереним темпом. У том периоду у граду је радила пилана, дестилерија водке, кожара и тканица. Посебна врста веза која се развила у ткачким радњама у то време прославила је Крестце широм земље (узорак те чипке „крестечки вез“ данас се налази на застави рејона и уврштен је у списак руског културног наслеђа). Године 1881. отворена је градска библиотека.

Године 1926. након 250 година насеље је изгубило статус града и преобразовано је у село. Са статусом руралне заједнице остаје све до 1938. када је преобразовано у радничку варошицу. У јануару 2006. успостављена је другостепена Крестечка урбана општина као део Крестечког рејона, и поред варошице Крестци обухватала је и 9 оближњих села.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 9.095 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 8.196 становника.[1]

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.2014.
5.2468.5029.74910.19010.464[2]9.963[3]9.095[4]8.196

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
  2. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  3. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]