Крива Паланка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крива Паланка
мк. Крива Паланка

Панорама Криве Паланке
Панорама Криве Паланке

Грб
Основни подаци
Држава Застава Републике Македоније Македонија
Општина Крива Паланка
Становништво
Становништво (2002) 14.558
Положај
Координате 42°12′24″N 22°20′13″E / 42.206710224549845, 22.33699137105575
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 651 m
Крива Паланка на мапи Републике Македоније
{{{alt}}}
Крива Паланка
Крива Паланка на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 1330
Позивни број (+389) 031
Регистарска ознака KP


Координате: 42° 12′ 24" СГШ, 22° 20′ 13" ИГД

Крива Паланка (мк. Крива Паланка) је град у Републици Македонији, у североисточном делу државе, подно Осоговских планина. Крива Паланка је седиште истоимене општине Крива Паланка.

Кроз Криву Паланку протиче Крива Река. У близини Криве Паланке се налази манастир Свети Јоаким Осоговски. Град је удаљен од Куманова 60 км, а од Скопља 100 км. У општини живи преко 20 хиљада становника. Крива Паланка се налази близу граничног прелаза са БугарскомДеве Баир“. Градоначалник је Арсенчо Алексовски.

Порекло назива[уреди]

Име града потиче од турског назива за Криву реку, „Егри Дере“ (егри=крива, дере=река), на чијим обалама лежи град. Ерги Дере био је стари назив града. Временом је реч „паланка“ заменила турску реч „дере“.

Природни услови[уреди]

Град Крива Паланка је смештен у крајње североисточном делу Републике Македоније, близу државне тромеђе са Србијом и Бугарском. Од најближег града, Куманова град је удаљен 60 км источно, а од главног града Скопља 100 км источно.

Рељеф: Крива Паланка се налази у историјској области Славиште. Насеље је положено у узаној долини Криве реке, на приближно 650 метара надморске висине. северно од града издижу се планине Герман и Билина, а јужно Осоговске планине.

Клима у Кривој Паланци је континентална.

Воде: Кроз Криву Паланку протиче Крива Река, која дели град на северни и јужни део.

Историја[уреди]

Манастир светог Јоакима Осоговског у близини Криве Паланке
Крива Паланка и Крива Река

Крива Паланка је један од најмлађих градова у Републици Македонији. Град је под именом „Ерги Дере“ основао турски везир Бајрам-паша, као утврду за заштиту важног караванског пута од Скопља за Софију. Град је био намењен јачању ове области Македоније. У турским документима је забележено да је град основан 1633. године по хришћанском, односно 1403. године по муслиманском календару. Тај документ, који је био написан на плочи, чуван је на улазу у на тврђаву и био је написан арапском азбуком. Касније је плоча премештена у џамију, која се налазила у самом средишту града. Данас се ова плоча са датумом оснивања града чува у Историјском музеју у Скопљу.

Добар положај на коме се налази, овом малом насељу је омогућио да прерасте у веће насељено место. Према пописима из 19. века, град се водио као место насељено Македонцима (хришћанима) и Турцима (муслиманима).

За време Карпошевог устанка 1689. године, Крива Паланка заједно са околином била је важно упориште његових устаника. Због тога су након гушења устанка, отоманске власти провеле масовног притиска на становништво, па и насилна пресељења у друге крајеве. У граду је образован значајан хришћански слој, који је у 19. веку на својим плећима понео преображај и развој града у град са хришћанским и православним манирима. Током овог периода у Криву Паланку долази Јоаким Крчовски, који је помогао локалним трговцима од 1814—1819. године, и који је у Будиму одштампао својих пет познатих књига, уз то одржавши и јавни говор. Крчовски не само да је развио потребу за описмењавањем, већ је извршио и пресудни подстицај за оснивање црквено-ћелијне школе 1817. године. која је била смештена у приватној кући, у чијој близини је 1833. године, уз велики допринос локалног трговца Давида Јереја, изграђена градска Црква Светог Димитрија.

Након Првог балканског рата 1912. годиине, османлије су напустиле Криву Паланку, те је она потпала под власт Краљевине Србије све до 1915. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, окупирали су је Бугари. Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС и тад први пут постаје средиште општине. Тад је изграђено и неколико значајних грађевина: зграда општине, официрски дом, зграда гимназије, болница итд. Тад је направљена и прва регулација корита Криве Реке и први урбанистички план. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас. За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Криву Паланку су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

Крива Паланка је према последњем попису из 2002. године имала 14.558 становника, следећег националног састава:

Попис 2002.
Македонци
  
13,758 94,50%
Роми
  
668 4,58%
Срби
  
88 0,60%
Турци
  
2 0,01%
Власи
  
2 0,01%
Бошњаци
  
1 0,00%
остали
  
39 0,26%
укупно: 14,558

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Културне знаменитости[уреди]

Поред града налази се Манастир светог Јоакима Осоговског. Основан је у 12. веку и познат је и по имену „Сарандапор“. По предању, његов оснивач био је пустињак и чудотворац Свети Јоаким Осоговски. Данашњи изглед потиче из 19. века, када је манастир у потпуности обновљен.

Занимљивости[уреди]

Околина овог малог планинског градића богата је рудама (локалитет из античких времена), па су је у 13. веку населили Саси, који су се временом стопили са словенским становништвом. Но и данас постоје њихови трагови у бројним топонимима, који имају немачко порекло (нпр. планина и село Герман, село Луке, планина Осогово итд).

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Крива Паланка