Кривошије

Кривошије је назив за српско племе или за висораван и историјску микрорегију близу Котора у Црној Гори, односно Старој Херцеговини, на источним обронцима Орјена, изнад Рисна.

Географија

Кривошије су ртом Пазуа подијељене на Горње и Доње Кривошије, а чине их села

• Хан
• Малов До
• Драгаљ
• Звечава и
• Кнежлаз.

Ова села чине мале групе кућа које су, прилагођавајући се конфигурацији терена, подигнуте без нарочитог реда. Данас је већина села скоро напуштена.

Природне одлике

Кривошије су познати по најизразитијим облицима дубоког крша. Планине су претежно покривене бјелогирчном шумом (буквом и др.) а на Орјену су очуване и шуме бора мунике. У ледено доба знатан дио Орјена био је захваћен глацијацијом. Наслаге леда биле су између осталог око Звечаве. Од средишњег Орјена спуштају се ледничке долине према Граховском и Драгаљском пољу, која су покривена флуциоглацијалним наносом, дебелим и до 10 m.

Клима

Клима је медитеранска и измијењено медитеранска, карактеристична по обимној количини падавина зими. Љета су топла и сушна.

Историја

Област је добило име по неком Кривошићу чије се име помиње у дубровачком извјештају из XV вијека. Према неким изворима, први помен области Кривошија у писаним изворима је из извјештаја млетачког заповједника у Рисну, Анђела Гонема, из 1686. године. У извјештају се помиње 15-20 кућа у Кривошијама.

Кроз Кривошије пролази пут који је био значајан у средњовјековно и античко доба. О томе свједоче између осталог остаци поплочаног пута у дубодолини Лупоглава.

Кривошије се налазе на територији некадашње турске нахије Риђани и дијелом Драчевице. Риђани, средњовјековни Власи, сматрају се прецима Кривошијама. Због учесталих субока и мијешања са црногорско-херцеговачким племенима, Риђани полако нестају.

Истраживања племена Кривошија показаују да се од 1430. до 1500. године знатан број становника племена одселио у Боку которску. Сеобе су настављене и у вријеме турске владавине. Кривошије у том периоду учествују у устанцима племена Никшића и подловћенске Црне Горе. Тада се у ове крајеве досељавају избјеглице братстава из Куча, Бјелопавлића, Пјешиваца и из околине Цетиња. Од тих досељеника развијају се у Кривошијама братства

• Бојанићи
• Самарџићи
• Радојичићи
• Вучуровићи
• Ристелићи
• Водовари и други.

Кривошијама владају Турци до 1684. године, затим припадају Млетачкој републици до пропасти Венеције 1797. године, када прелазе у састав Аустроугарске. Од 1807. припадају Француској, од 1813. Црној Гори. Бечким конгресом 1814. године, Кривошије су поново под Аустроугарском контролом, као дио Илирских покрајина. Ово је изазивало побуне међу локалним становништвом, од којих је вјероватно најпознатији онај из 1869. године. Још данас у крају постоје остаци аустроугарских утврда.

Вук Караџић је забиљежио да је 1834. у Кривошијама било око 250 кућа и 1.200 душа, сви грчког закона.

Аустроугарска влада овим крајем све до 1918. године када је формирана Југославија.

Цркве

• Црква Св. Јована, Драгошево село, Звечава (XVII вијек)
• Црква Рождества Богородице, Малов До (1831)
• Црква Покрова Богородице, Драгаљ (1867)

Занимљивости

• Кривошије су подручје с највећом количином падавина у Европи – у просјеку 480 mm дневно.
• Грчки мит каже да се гробови Кадмоса, оснивача Тебе, и његове жене Хармоније налазе на подручју Кривошија.

Види још

• Племена Црне Горе
• Стара Херцеговина

Спољашње везе

• Племена Старе Црне Горе, Брда, Херцегоцине и Приморја
• Црквени споменици на подручју Кривошија и Леденица - II дио
• Кривошије заробљене у беспућу