 |
Овај чланак или један његов део није преведен или транскрибован.
Ако га можете превести, кликните на картицу уреди и преведите га, водећи рачуна о стилу и правопису. |
 |
Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање.
Чланак је означен овим шаблоном 30.05.2012. и налази се у категоријама Istorija и Geografija.
Погледајте како се мења страница или страницу за разговор за помоћ. Уклоните ову поруку када завршите.
|
Крим на карти московске кнежевине. из 1593.
Грчке античке колоније на Криму.
Крим (укр. Крим, рус. Крым, крим. Qırım, Къырым) аутономна је република и полуострво у саставу Украјине. Административни центар републике је град Симферопољ. Подручје града Севастопоља је изван територије Аутономне Републике и њиме директно управља влада Украјине.
Крим је био у саставу Русије, док га Никита Хрушчов није 19. фебруара 1954. одвојио од Руске републике и поклонио Украјини.
Површина АР Крим је 26.200 km². Ту живи 1.994.300 људи по подацима из 2005, од којих је око 60% Руса.
Хронологија Крима [уреди]
Таурика је било име за Крим још од антике, а насељавали су је разни народ. У 12. веку пре наше ере населили су је Кимерани, које су Скити истиснули у 7. веку п. н. е. Унутрашње области је остала Скитима, док су јужну планинску обалу насељавали Таури, потомци Кимерана. Први грчки колонисти су стигли у 8. и 7. веку п. н. е. Грчки колонисти су насељавали колоније дуж обале полуострва, од којих је најважнија били Херсонес Тауријски, основан 422. пре наше ере, код данашњег Севастопоља. У 5. век пре наше ере грчки градови у источном Криму постали су део Босфорског краљевства. У 3. и. 2. веку пре наше ере Скити из Придњепра су центар државе преселили на Крим. Вођа Скита Скилпур и његов син Палак су крајем 2. века п. н. е. напали грчке колоније у борби за приморске градове. На страну Грка ступио је понтски цар Митридат VI Еупатор, који је победио Ските, а грчке градове укључио у Понстко краљевство. После Митридовог пораза у Митридатски ратовим, источна Таурика је постала део Босфорског краљевства, клијентске државе Римске републике.
- 1. век наше ере долазак Сармата на Крим
- 2. век наше ере рат Боспорског царства са остацима Скита, који трпе пораз. Скити долазе под управу Боспора, Рима и Сармата
- 3. век наше ере процват трговине
- средина 3. века наше ере долазак Гота, који почну са пиратством у Црном мору
- 269—270 Римљани одбацују Варваре за Дунав. Пиратска флота Гота насео на обалама Грчке
- 375. долазак Хуна
- 4.-5. век Крим долази под византијску власт
- крај 6. века упад Гоктурка (Тјурски каганат)
- крај 7. века Крим заузимају Хазари. Град Хересонес остаје под влашћу Византије
- 988. у граду Херсонес Тауријски руски кнез Владимир I Кијевски крсти се у православну веру, историјска прекретница Кијевске Русије
- 10. век после расељавања Хазара по руским степама, Крим населе Печенези
- 11. век Крим нападају Кипчаци, турско племе са простора реке Об у Сибиру
- 13. век слабљење византијске власти
- 1239. Крим заузимају Монголи под Бату каном. Постаје део територије Златне хорде
- 1441. Основање независног кримског каната
- 1475. Кримски канат постане вазал Османског царства
- 1772. Кримски канат постане поново независан од турске империје, као последица Руско-турских ратова 1768—1774.
- 1778. пресељавање кримских хришћана (Грка и Јермена) у приазовску обалу. Тиме се знатно ослаби господарство кримског каната.
- 1838. излазак првог часописа рус. Таврические губернские ведомости
- 1853-1856 Кримски рат између Русије и западне алијансе
- 1917-1920 Први светски рат и руски грађански рат између Црвене армије и белогардејаца (есера)
- 18. октобра 1921 образована Аутономна кримска социјалистична република у саставу СССР
- 1927 серија земљотреса погађа Крим
- август 1941 депортација кримских Немаца
- 1941-1944 окупација Крима од нациста
- 18. мај 1944 Стаљин депортира Кримске Татаре
- 26. јун 1944 депортација Грка, Бугара и Јермена
- 30. јун 1945 укидање републике и оснивање кримске области
- 1944—1948. масовно преименовање кримских села, улица из кримскотатарских, грчких, немачких топонима у руске (око 90% свих топонима Крима)
- 19. фебруара 1954 Никита Хрушчов за 300. годишњицу Перејаславског споразума одваја Крим из Руске републике у припоји републици Украјини.
Спољашње везе [уреди]
|
Словенске државе и региони |
|
| Државе Јужних Словена |
|
|
| Државе Западних Словена |
|
|
| Државе Источних Словена |
|
|
Републике, аутономне покрајине
и друге самоуправне територије |
|
|
| Етно-географски региони |
|
|
|
Напомене: (1) Придњестровље је фактички независна међународно непризната држава
|
|
|
Државе и региони православних народа |
|
| Суверене државе |
|
|
| Непризнате државе |
|
|
Републике, аутономне покрајине
и друге самоуправне територије |
|
|
Остале територије
(без самоуправног статуса) |
|
|
|
|
|
|
Државе и региони турских народа |
|
| Суверене државе |
|
|
| Аутономне републике и региони |
|
|
Бивше аутономне територије
(током 20. века) |
|
|
|
Напомене: (1) Северни Кипар је фактички независна међународно непризната држава
|
|
|
Фактички независне државе и територије 1 |
|
| Садашње |
|
|
| Бивше 2 |
|
Европа
|
|
|
|
Азија
|
|
|
|
Африка
|
|
|
|
Океанија
|
|
|
|
Напомене:
1 Укључујући државе и територије које су прогласиле своју независност и као такве су или делимично признате или потпуно непризнате, као и територије које нису званично прогласиле своју независност, али функционишу или су функционисале у одређеном временском периоду.
2 У списак бивших фактички независних држава и територија урачунате су оне фактички независне државе и територије које су као такве постојале од друге половине 20. века до данас. |
|