Кристина Пизанска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кристина Пизанска

Christine de Pisan - cathedra.jpg
Кристина Пизанска

Информације
Датум рођења 1354.
Место рођења Венеција
Датум смрти 1430.
Место смрти Пуаси
Дела
Најважнија дела Град жена
Посланица богу Љубави
Књига о три врлине образовања за даме
Потпис

Кристина Пизанска (фр. Christine de Pisan; Венеција, 1354Пуаси, 1430) била је списатељица и филозоф позног средњег века. Италијанског је порекла, живела је и радила на двору француских краљева: Шарла V, Шарла VI и Шарла VII. Она је претеча савременог феминизма, прва жена која је ауторитативно оспоравала мизогинију. Писала је поезију и прозу, укључујући биографије и књиге које садрже практичне савете за жене. За собом је оставила 41 дело за време тридесетогодишње каријере.

Биографија[уреди]

Кристина Пизанска је била кћерка италијанског научника Томаза Пизана.[1] Рођена је у Венецији, али убрзо након тога њен отац је добио посао лекара, алхемичара и астролога на двору француског краља Шарла V. Отац је Кристину преставио краљу када је имала четири године и тада је почела да се школује, а могла је да користи краљевску библиотеку, у оно време једну од најбољих у Европи. Од малих ногу, Кристина се интересовала за језике и књижевност, а имала је прилике да се врло добро упозна са делима Алигијерија, Петрарке и Бокача.

Са 15 година, 1380, се удала за секретара краља Шарла V, али је већ после десет година, са непуних 25, је остала удовица са троје мале деце. Пар година раније, умро је и њен отац, па с те стране није могла добити издржавање. Како би прехранила себе и своју породицу, почела је да пише. У почетку је писала песме по наруџбини, углавном за чланове краљевске породице. Следећих тридесет година пише и то од 1399. до 1429, створивши 41 дело.

Она је прва жена у историји за коју се са сигурношћу може рећи да је била списатељица по професији Такође, остаће упамћена по томе да се међу првима залагала за побољшање положаја жена у друштву.[2]

Најзначајнија дела[уреди]

Кристина Пизанска и краљица Изабела
  • Посланица богу Љубави (1399) - дело у 825 стихова
  • Посланица Офеи Хектору (1399—1400)
  • Рекла је ружа (1402)
  • Књига 100 балада (1402)
  • Пут дугог учења (1403)
  • Књига о преносу богатства (1403)
  • Чобаница (1403)
  • Књига о манирима и добрим делима мудрог краља Шарла V (1404)
  • Град жена (1405)
  • Књига о три врлине образовања за даме (1405)
  • Кристинина визија (1405)
  • Књига о телу полиције (1407)
  • Књига о миру (1413)
  • Дитие о Јованки Орлеанки (1429)

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]