Кристијан Хајгенс

Из Википедија

Кристијан Хајгенс
Хајгенсов портерт из 1671. године
Хајгенсов портерт из 1671. године
датум рођења 14. април, 1629.
Хаг, Холандија
датум смрти 8. јул, 1695.
Хаг, Холандија
Пребивалиште Холандија Холандија
Националност Холандија Холандија
Поље математика, физика, астрономија
Институција Краљевско друштво
Француска академија наука
Познат по сат са клатном

Кристијан Хајгенс (хол. Christiaan Huygens, 14. април, 1629 – 8. јул, 1695), био је холандски математичар, астроном и физичар; рођен у Хагу као син Константина Хајгенса. Студирао је права на Универзитету у Лајдену и на Оранж Колеџу у Бреди пре него што се посветио науци. Историчари често поистовећују Хајгенса са научном револуцијом.

Хајгенс је релативно мало признат по својој улози у развоју модерног интегралног и диференцијалног рачуна. Запамћен је и по томе што је тврдио да се светлост састоји од таласа. Године 1655. открио је Сатурнов месец Титан. Такође је испитивао Сатурнове прстенове, и 1656. открио да се прстенови састоје од стена. Исте године открио је и описао маглину Орион. Његов цртеж, први такве врсте, маглине Орион објављен је у Systema Saturnium 1659. Користећи модеран телескоп успео је да подели маглину на различите звезде. (Светла унутрашњост маглине Орион носи име „Хајегенсова регија“ у његову част.) Такође је открио неколико интерстеларних маглина и неке двојне звезде.

На наговор Блеза Паскала Хајгенс је написао прву књигу о теорији вероватноће, коју је објавио 1657.

Радио је и на изради тачног сата, који би био погодан за поморску навигацију. Године 1658. објавио је књигу под називом Horologium. Његово откриће сата с клатном (који је патентирао 1657) било је прекретница у мерењу времена. Математичке и практичне детаље својих открића објавио је у "Horologium Oscillatorium" 1673.

Хајгенс је развио и сат са балансном опругом, готово истовремено, мада независно од Роберта Хука, а спорења око овог открића трају вековима. У фебруару 2006. откривене су изгубљене Хукове писане белешке са састанака Краљевског друштва у једној остави у Хемпширу, и по тим белешкама утврђено је да је Хук први открио балансну опругу.

Краљевско друштво је изабрало Хајгенса за свог члана 1663. Године 1666. Хајгенс се преселио у Париз где је радио у Француској академији наука под заштитом Луја XIV. Користећи Париску обсерваторију (која је изграђена 1672) вршио је даља астрономска посматрања. Године 1684. објавио је "Astroscopia Compendiaria" у којој је приказао свој нови ваздушни телескоп (без цеви).

Хајгенс је размишљао и о животу на другим планетама. У својој књизи Cosmotheoros, замишљао је како универзум буја од живота, врло сличног животу на Земљи 17. века. Либерална клима у Холандији је охрабривала овакве спекулације. За разлику од њега, филозоф Ђордано Бруно, који је такође веровао у постојање живота у другим световима, спаљен је на ломачи због својих веровања 1600. године.

Године 1675. Хајгенс је патентирао џепни сат. Изумео је бројне друге направе и поступке.

Хајгенс се вратио у Хаг 1681. после тешке болести. Покушао је да се врати у Француску 1685, али је опозив Нантског едикта (који је укинуо верску толеранцију) спречило његову намеру. Хајгенс је умро у Хагу 8. јула 1695.

[уреди] По Хајгенсу су названи

[уреди] Спољашње везе

Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD_%D0%A5%D0%B0%D1%98%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%81"