Кристијан Хајгенс

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кристијан Хајгенс

Christiaan Huygens-painting.jpeg
Хајгенсов портерт из 1671. године

Општи подаци
Датум рођења 14. април 1629.
Место рођења Хаг (Холандија)
Датум смрти 8. јул 1695.
Место смрти Хаг (Холандија)
Рад
Поље математика, физика, астрономија
Институција Краљевско друштво
Француска академија наука
Познат по сат са клатном

Кристијан Хајгенс (хол. Christiaan Huygens; Хаг, 14. април 1629Хаг, 8. јул 1695) је био холандски математичар, астроном и физичар.

Рођен је у Хагу као син богатог Константина Хајгенса. Студирао је права на Универзитету у Лајдену и на Орање Колеџу у Бреди пре него што се посветио науци. Историчари науке често говоре о Хајгенсу као једном од најсвестранијих научника.

Хајгенс је релативно мало признат по својој улози у развоју модерног интегралног и диференцијалног рачуна. Запамћен је и по томе што је тврдио да се светлост састоји од таласа. То је у физици познато као Хајгенсов принцип. Године 1655. открио је Сатурнов месец Титан. Такође је испитивао Сатурнове прстенове, и 1656. претпоставио да се прстенови састоје од великог броја мањих тела која заједно чине прстен. Исте године открио је и описао маглину Орион. Његов цртеж маглине Орион, први такве врсте, објављен је у Systema Saturnium 1659. Користећи модеран телескоп успео је да разлучи маглину на појединачне звезде. (Светла унутрашњост маглине Орион носи име „Хајегенсова регија“ у његову част.) Такође је открио неколико међузвезданих маглина и неке двојне звезде.

На наговор Блеза Паскала Хајгенс је написао прву књигу о теорији вероватноће, коју је објавио 1657.

Радио је и на изради тачног сата, који би био погодан за поморску навигацију. Године 1658. објавио је књигу под називом Horologium. Његово откриће сата с клатном (који је патентирао 1657) било је прекретница у мерењу времена. Математичке и практичне детаље својих открића објавио је у "Horologium Oscillatorium" 1673.

Хајгенс је развио и сат са балансном опругом, готово истовремено, мада независно од Роберта Хука, а спорења око овог открића трају вековима. У фебруару 2006. откривене су изгубљене Хукове писане белешке са састанака Краљевског друштва у једној остави у Хемпширу, и по тим белешкама утврђено је да је Хук први открио балансну опругу.

Краљевско друштво је изабрало Хајгенса за свог члана 1663. Године 1666. Хајгенс се преселио у Париз где је радио у Француској академији наука под заштитом Луја XIV. Користећи Париску опсерваторију (која је изграђена 1672) вршио је даља астрономска посматрања. Године 1684. објавио је "Astroscopia Compendiaria" у којој је приказао свој нови „ваздушни“ телескоп (без тубуса).

Хајгенс је размишљао и о животу на другим планетама. У својој књизи Cosmotheoros, замишљао је како универзум буја од живота, врло сличног животу на Земљи 17. века. Либерална клима у Холандији је охрабривала овакве спекулације. За разлику од њега, филозоф Ђордано Бруно, који је такође веровао у постојање живота у другим световима, спаљен је на ломачи због својих веровања 1600. године.

Године 1675. Хајгенс је патентирао џепни сат. Изумео је бројне друге направе и поступке.

Хајгенс се вратио у Хаг 1681. после тешке болести. Покушао је да се врати у Француску 1685, али је опозив Нантског едикта (који је укинуо верску толеранцију) спречило његову намеру. Хајгенс је умро у Хагу 8. јула 1695.

По Хајгенсу су названи[уреди]

Спољашње везе[уреди]