Кристијан I Дански
 | Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Додавање викивеза, пребацивање у перфекат. |
| Кристијан I Дански | |
|---|---|
 Кристијан I Дански | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Кристијан I Олденбург |
| Датум рођења | 1426. |
| Место рођења | Олденбург, Република Олденбург |
| Датум смрти | 21. мај 1481. (54/55 год.) |
| Место смрти | Копенхаген, Калмарска унија |
| Породица | |
| Супружник | Доротеја од Бранденбурга |
| Потомство | Ханс Дански, Фредерик I Дански, Маргарета од Данске, краљица Шкотске |
| Родитељи | Детрик Олденбуршки Јадвига од Холштајна |
| Династија | Олденбург |
| Краљ Данске, Норвешке и Шведске (краљ Калмарске уније) | |
| Период | 1448−1481 |
| Претходник | Кристофер III Баварски |
| Наследник | Ханс Дански |
Кристијан I Дански (1426, Олденбург - 1481, Копенхаген) је био краљ Данске, Норвешке и Шведске, тј. краљ Калмарске уније (1448 - 1481). Он је основао династију Олденбург, која ће владати Данском до 1863. године. Године 1479. основао је први дански универзитет у Копехагену.
Порекло, младост и личност[уреди | уреди извор]
Отац му је био Детрик Олденбуршки, а мајка Доротеја од Бранденбурга. Витештво је учио код моћног племића Адолфа од Шлезвига, који му је помогао да буде изабран за данског краља.
Кристијан се може сматрати представником средњовековног витештва, али иако је био неустрашив и пун храбрости, њему је недостајао осећај за реалност.[тражи се извор]
»Капитулација« и долазак на дански престо[уреди | уреди извор]
Пред његов долазак на дански престо власт се све више концентрисала у рукама сталног управног органа — државног савета (Rigsraad), састављеног од аристократије. У њему су заседала сва седморица данских епископа с лундским архиепископом на челу и око двадесетак световних велможа. Тај је савет потпуно потчинио себи краљевску власт. »Капитулације«, које су издавали краљеви ступајући на престо, све су више проширивале привилегије и компетенцију државног савета, »капитулацију« је издао и Кристијан. Његова »капитулација« коначно је потчинила краљевску власт државном савету. Проглашена је »изборна монархија«, и краљ без сагласности савета не само да није могао делити лена, убирати порезе и објављивати рат, већ ни управљати својим доменима.
После доласка на престо у Данској, Кристијан је са доста енергије и среће почео да поново успоставља данску власт у осталим скандинавским земљама. Већ 1450. успео је да путем споразума добије норвешку круну. Искористивши међусобице у Шведској он 1457. године добија и шведску круну. Потом је 1460. године добио Шлезвиг и Холштајн, када је Адолф умро. Тако је у једној деценији Кристијан обновио данску моћ на Балтику.
Државна питања[уреди | уреди извор]
Кристијан ипак није имао политичке вештине неопходне за уједињавање тих земаља у једну државу на дуже време и када је освојио све те три земље мислио је да је дошао до циља, али у свари није био ни близу, јер су све те три земље биле потпуно различите.[тражи се извор]
Проблеми у Шведској[уреди | уреди извор]
Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца. Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом. И спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу. Крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар. Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања. Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их.
Године 1470. »национална« је партија у Шведској истакла за регента државе Стена Густавсона Стиреа (1470 — 1503). Стире је потукао Данце у близини Стокхолма (1471. године). Али га је шведска аристократија приморала да призна зависност од данских краљева, ма и чисто номинално. Стире је био један од најобразованијих људи свог времена. Он је основао универзитет у Упсали, 1477. године, и увео је у Шведску штампање књига. Ослањајући се на слободно сељаштво и тежећи да поправи његов положај, Стире је изазвао према себи мржњу племства и свештенства, који су на све могуће начине ометали његову активност и тражили подршку у Данској. Свештенство га је искључило из цркве.
Проблеми у Норвешкој[уреди | уреди извор]
Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована. Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности. Део норвешке територије (Шетландска и Оркадска острва) Данска је продала шкотским племићима. У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком.
Проблеми у Данској[уреди | уреди извор]
Кристијанова политичка позиција ускоро се погоршала озбиљним економским тешкоћама. За куповину Шлезвиг-Холштајна, он је ушао у многе дугове, од којих никада није могао да се ослободи. Да набави средства, Кристијан је претерано подигао порезе у Норвешкој. Све ово је урадио са снажном енергијом, тако да је на крају изазвао велику побуну у Шведској (1464. године).
У самој Данској положај сељака постајао је све тежи. Данска је, у то време, постала главни снабдевач Немачке стоком (особито коњима и воловима), а исто тако и житом, уљем, машћу и сировим кожама. И племство и горњи слој слободног сељаштва почели су да воде привреду, срачунату на извоз. Понекад су сами племићи опремали трговачке бродове. Данско племство добило је право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу. На бази прелаза на трговачку пољопривреду земљопоседници су тежили да прошире површине обделане земље, заузимајући земље слободних сељака и смањујући деонице кметова. За време његове владавине почиње да се у Данској у великом обиму врши прелаз од система дажбина на систем кулука и претварање слободног сељачког слоја у кметове. Сељаштво је на то одговорило низом устанака, које су аристократија и краљевска власт сурово угушивали.
Пораст трговине пољопривредним производима ојачао је донекле и данске градове, који су у тој трговини били посредници.
Спољна политика и смрт[уреди | уреди извор]
Кристијан је водио политику подршке Ханзи, али се у позним годинама своје владавине све више окретао, па чак и склапао савезе против ње, а највећу подршку је имао од цркве уз помоћ које је 1479. године основао први дански универзитет у Копенхагену. Он ипак није поразио Ханзу, јер је умро 1281. године. На престолу га је наследио син Ханс Дански.[тражи се извор]
Брак и породица[уреди | уреди извор]
Године 1449. оженио се бившом данском краљицом Доротејом од Бранденбурга и са њом имао 2 сина, који су, обојица, владали Данском:
- Ханс Дански (владао 1481—1513)
- Фредерик I Дански (владао 1523—1533).
Породично стабло[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
| Мунсјо (970–1060) |  | |
|---|---|---|
| Стенкил (1060−1130) | ||
| Сверкер и Ерик (1130–1250) | ||
| Бјелбо (1229−1234, 1248/1250−1318 & 1319−1364) | ||
| Мекленбург (1364−1389) | ||
| Калмарска унија, краљеви и регенти (1387–1523) | Маргарета I • Ерик Померански • Енгелбрект Енгелбректсон • Ерик Померански • Енгелбрект Енгелбректсон • Ерик Померански • Карл VIII • Кристофер • Бенгт Јенсон & Нилс Јенсон • Карл VIII • Јенс Бенгтсон & Ерик Акселсон • Кристијан I • Карл VIII • Кетил Карлсон • Јенс Бенгтсон • Ерик Акселсон • Карл VIII • Стен Стуре Старији • Сванте Нилсон • Ерик Троле • Стен Стуре Млађи • Кристијан II • Густаф I Ваза | |
| Васа (1523–1654) | ||
| Пфалц-Цвајбрикен (1654–1720) | ||
| Хесен (1720−1751) | ||
| Холштајн-Готорп (1751−1818) | ||
| Бернадот (1818−) | ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Људи | |
| Остале | |
Литература[уреди | уреди извор]
- „СКАНДИНАВСКЕ ЗЕМЉЕ ОД XI ДО XV ВЕКА”. Викизворник.
- „CRISTIANO I re di Danimarca, di Norvegia e di Svezia”. Enciclopedia Italiana. 1931.