Кристуру Секујеск

Координате: 46° 18′ 50″ С; 25° 18′ 06″ И / 46.313889° С; 25.301667° И / 46.313889; 25.301667
С Википедије, слободне енциклопедије
Кристуру Секујеск
рум. Cristuru Secuiesc
мађ. Székelykeresztúr
Поглед на Секељкерестур
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругХаргита
Становништво
Становништво
 — 2011.9.650[1][2]
Географске карактеристике
Координате46° 18′ 50″ С; 25° 18′ 06″ И / 46.313889° С; 25.301667° И / 46.313889; 25.301667
Кристуру Секујеск на карти Румуније
Кристуру Секујеск
Кристуру Секујеск
Кристуру Секујеск на карти Румуније
Остали подаци
ГрадоначелникЛајош Бењовски
Веб-сајт
Керестур

Кристуру Секујеск (рум. Cristuru Secuiesc, мађ. Székelykeresztúr) град је у Румунији. Он се налази у средишњем делу земље, у историјској регији Трансилванија и Земљи Секеља. Кристуру Секујеск је град округа Харгита и административно му припадају два села:

  • Beteşti/ Betfalva
  • Filiaş/ Fiatfalva

Историја[уреди | уреди извор]

Историјски Секељкерестур је био један од насељених места у земљи Секеља, данас се налази у трансилванијском делу Румуније. Административно Секељкерестур је припадао историјском округу Удвархељсек, до административне реформе из 1876. године, када је потпао под нову административну јединицу под именом Удвархељ у мађарској краљевини. После Тријанонског уговора из 1920. године Секељкерестур је припао Румунији и административно је био под управом округа Одорхељ све до почетка Другог светског рата. Почетком Другог светског рата, другом Бечком арбитражом Секељкерестур је опет потпао под мађарску управу све до 1944. године и Совјетске окупације. После совјетске окупације, ова административна јединица је враћена Руминији 1947. године. Између 1952. и 1960. године после реорганизације управних јединица у Румунији, Борсек је потпао под управу Мађарског аутономног региона а између 1960. и 1968. године под управу Муреш–мађарског аутономног региона.

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису из 2002. године Кристуру Секујеск је имало 9.672 становника, од чега 9,201 (95,13%) су чинили Мађари-Секељи, а од мањина присутни су Роми (2,47%), Румуни (2,27%) и остали (0,12%).[3]

Демографија
1956.1966.1977.1992.2002.2011.
5.1945.9427.19710.6119.6729.650

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013. 
  2. ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013. 
  3. ^ 2002 Census, Приступљено 9. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]