Крушчић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крушчић

Католичка црква Светог Стефана
Католичка црква Светог Стефана

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Западнобачки
Општина Кула
Становништво
Становништво (2011) 1852
Густина становништва 42 ст/km²
Положај
Координате 45°36′32″N 19°21′31″E / 45.608833, 19.358666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 77 m
Површина 44,6 km²
Крушчић на мапи Србије
{{{alt}}}
Крушчић
Крушчић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 25225
Позивни број 025
Регистарска ознака SO


Координате: 45° 36′ 32" СГШ, 19° 21′ 31" ИГД

Крушчић (мађ. Veprőd, нем. Weprowatz) је насеље у Србији у Аутономној Покрајини Војводини у општини Кула у Западнобачком округу. Према попису из 2011. било је 1852 становника (према попису из 2002. било је 2353 становника).

Крушчић је село са добро решеном инфраструктуром и великим пољопривредним капацитетом међутим он нема добре путне комуникације и индустријске капацитете који би запослили становништво. Из тих разлога број становника из године у годину опада, да би 1961. године када је број становника био 3281 данас спао на 1852 становника.

Име[уреди]

Село се пре Другог светског рата звало Вепровац. Његово име највероватније је везано за назив бољке „веприне“ која је била врло распрострањена и која је служила у грађевинарству као замена за канап којим се везала трска за покривање кућа. После рата, за време колонизације, место су населили колонисти, већином из Колашина и околине. Име села је 1950. године промењено у Крушчић по народном хероју Вукману Крушчићу (1909-1942), кога су 20. јануара 1942. године, четници Павла Ђуришића на превару ухватили и убили, заједно са још око 30-ак партизана.

На мађарском језику, село је познато као "Veprőd", на украјинском и русинском језику село је знано као "Крущіч", односно "Крущич", а на немачком језику као "Weprovatz".

Географија[уреди]

Географски положај[уреди]

Селo Крушчић налази се у срeдишњем делу Бачке, тачније у југозападном делу општине Кула. Географска ширина Крушчића износи 45 37 00, а његова географска дужина је 19 21 59. Атар Крушчића заузима површину од око 4000 хектара и припада искључиво једном рељефном елементу-лесној тераси. Лесна тераса у области Крушчића ја веома заравњена, с надморском висином од око 87m. Терен је незнатно нагнут од северозапада ка југоистоку, а варирање надморске висине није више од једног метра релативне висине. Другу главну ознаку лесној тераси даје нанос леса. У микрорељефним облицима лесне терасе у области Крушчића распрострањене су округле плитке депресије, затим, уздужна, полукружна или вијугава плитка удубљења која утичу на једва приметну заталасаност овог краја. Поред ових облика наилазимо на депресије испуњене стагнатном водом, јужно и југоисточно од Крушчића, које су последица плитке издани. Јављају се и суве депресије које су само за време кишног периода испуњене водом.

На територији Крушчића распрострањене су ливадске црнице као специфична врста тла, која су педогенетска карактеристика лесне терасе. Поред ливадских црница, у зони Крушчића су заступљена мање заслањена тла под називом Солоњец.

Килима[уреди]

Климатске карактеристике насеља не одступају битно од нормалних временских прилика типичних за Војводину, задржавајући све облике умерено-континенталне климе.

Летња ваздушна струјања су не само стабилна већ и слабије изражена и она у јулу и августу доносе претежно стабилно, суво и ведро време.

Зимске временске прилике су нестабилније и подложне су честим и јаким променама праћеним сувим и ведрим и изразитом манифестацијом јаке и хладне кошаве.

Нај виша средња годишња температура износи 14,4 C,а најнижа 8,9 С, док је најнижа средњајануарска температура -2,2 С, а највиша јулска 24,8 С.

Истакнуто значење Крушчићу пружају северозападни ветрови, нарочито изражени у току лета и пролећа, као и југоисточни ветрови који се манифестују зими у облику кошаве.

Годишњи ток падавина и њихов распоред по појединим месецима даје битне климатске одлике насељу и има прворазредни значај за пољопривреду. Максималне количине падавина везане су за месец Јун, док су минималне минималне вредности регистроване у месецима Марту и Октобру.

Хидрографија[уреди]

Најзначајнији хидрографски објекат Kрушчића је Мали бачки канал, који се спаја са Великим Бачким каналом код Малог Стапара и са Дунавом код Новог Сада. Од укупне дужине која износи 69 km, Мали Бачки канал код Крушчића протиче дужином од око 4,5 km. Ширина доњег дела корита износи око 10 m, а дубина износи 140 и 200 cm. Мали Бачки канал прекопан је 1872. године да би се спречила годишња пролећна поплава, а и изградњом пумпне станице служио је за наводњавање поља Крушчића у сушним годинама. Некада је носио имена Франц Јозефов канал и Канал краља Александра. Осим примарне функције, Мали Бачки канал имао је и саобраћајну функцију због могућности пловности. Због конфигурације терена његово прокопавање је било олакшано, док је истовремено теренска специфичност у многоме отежавала његову саобраћајну функционалност.

Осим Малог Бачког канала хидрографску слику Крушчића употпуњују депресије испуњене стагнатном водом као и оне вештачке настале ископавањем земљишта за потребе грађевинске индустрије.

Историја[уреди]

Крушчић има веома богату историју баш управо захваљујући наведеним погодностима које се огледају у : географском положају, клими, рељефу, хидрографским одликама, врстама заступљеног земљишта и присутним биљним и животињским светом.

Вероватно су Словени дали назив месту Вепровац после 1526. године, након што су Турци освојили то подручје. Године 1590. наводи се у записима Сомборске нахије да 11 кућа плаћа порез Турцима. Могуће је да је још раније, у староугарском периоду, већ постојала сеоска насеобина на омеђеном простору Вепровца. Нотар Zónyi 1864. помиње топографски назив PUSZTA-TEMPLOM (Пуста-црква). Тако је назван брежуљак који се пружа западно од пашњака (заједничке ливаде), јер је тамо некада постојала црква. Још 1864. године пронађени су остаци цигала, ископине и кости које наводе на закључак да је ту некада било гробље.

Када је 1717. аустријска војска под вођством принца Еугена Савојског, ослободила земљу од Турака, започео је планску политика насељавања. Иницијатор поновног насељавања подручја која су турским ратовима опустошена био је наследник угарског краљевства Леополд I (1658-1705) подручја која су турским ратовима опустошена. Године 1689. створио је комисију којом је руководио кардинал Фердинанд гроф Колонић (Kollonitsch), са правом многобројних привилегија.

Аустријски официр, саветник царице Марије Терезије и администратор Краљевско-државног Бачког дистрикта Франц Јозеф де Редл 10. Х 1758. направио је у Сомбору уговор о насељавању једног броја Мађарских и Словачких породица, те се већ 1763. године у Вепровцу налази 130 Мађарских и Словачких кућа и новосаграђена римокатоличка црква изграђена од набоја. Двадесет и једну годину касније објекат је замењен новом црквом од чвршћег материјала, која и данас надвисује село. Ова црква изграђена је у класичном барокном стилу. Колонисти су првобитно добијали земљу само на привремено коришћење, да би касније, под влашчу Јосифа II (1780-1790), кућа и окућница заједно са инвентаром и земљишним поседом прешла у наследну својину насељеника. Словаци су се почетком 19. века асимилирали у Мађаре.

У овом увелико живом селу су се 1786. године населили Немци из области Рајне и Кинтербера, у посебном делу које је названо ¨Немачко село¨. Разлози насељавања су били различити, углавном на основу одлука државних служби. По попису становништва из 1787. године, Вепровац је имао 270 кућа (од тога 120 немачких ), у којима су живеле 353 породице, то јест 1.731 становник. Удео Немаца био је око 45%, Мађара и Словака око 55%, значи, 780 Немаца и 950 Мађара и Словака.

До пописа становника 1931. године број становништва села се удвостручио. Пописано је 3.158 становника, од тога 2.551 Немаца (80,8%), 489 Мађара (15,5%), припадника словенских група (3,7%). Словаци су се почетком 19. века већином асимилирали у Мађаре.

И ¨Немачко¨ и ¨Мађарско село ¨ су имали по две пролазне улице и свака још по једну дограђену, назване ¨Нов ред¨ у мађарском, а ¨Последњи ред¨у немачком делу села. Многобројне попречне улице су делиле село на четвртине.

Временом су изграђене градска кућа, школе и две такозване болнице, које као такве никад нису коришћене. Вепровац се већ 1908. прикључио на жељезничку мрежу, а на јавну електричну мрежу 1937. године. Још 1868. године је Вепровац имао своју пошту. Прва апотека је отворена 1931. а први ветеринар је дошао у село 1933. године. Када се први лекар доселио у Вепровац, не зна се са сигурношћу. Познато је да је лекар опште праксе 1912. године отишао из села, па су након тога насељавани лекари који су бринули о здрављу становништва.

Поред годишњих поплава, било је и других непогода у Вепровцу. Године 1868. избио је огроман пожар који је уништио скоро пола села на шта подсећа споменик Светом Флоријану изграђен 1886. године. А обновљен је 2002. године.

Статуа Светог Флоријана

Цивилно становништво је, на срећу, скоро без икаквих жртава пребродило Први светски рат, али су зато епидемије тифуса, колере, 1918. године грип, однеле многобројне животе.

Да би се спречила годишња пролећна поплава у западној Бачкој, 1872, године изграђен је пловни канал са пумпном станицом и у Вепровцу, која није само одводњавала поља Вепровца, већ је служила и за наводњавање.

Општина Вепровац се граничила са местима: Кула, Црвенка, Сивац, Кернеи, Стапар, Силберек, Филипово, Крстур. Атар је чинио 6.831 катастарско јутро, од тога 5.686 катастарских јутара оранице.

Општинска управа је руководила општином. Сачињавали су је судија (градоначелник), нотар (општински секретар), четири поротника, управитељ дома за сирочад, благајник, као и 12 општинских одборника.

Из Завичајне књиге Вепровца Николе Урнауера може се сазнати бројчано стање становништва на дан 09.10. 1944. („Дан збега“) како број запослених, тако и социјална и привредна, структура становништва. Било је укупно 606 запослених: 256 сељака, 209 радника (од тога 64 гребенара) и 141 обртник и занатлија. Од индустрије Вепровац је имао циглану, касније је изграђен млин и две кудељаре које доносе економски процват у Вепровац.

Бачка, која је припадала Аустро-Угарској, све до краја Првог светског рата, распала се након мировног споразума Алијансе са Угарском, 4 јуна 1920. године, на новоуређену државу Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца (касније Југославија). Сада се другачије размишља и другачије учи. Светска економска криза 1928-1934. је, све у свему, добро поднета иако је неке тешко погодила. Несвакидашњи привредни полет село је доживело средином 1936. године, када је Немачка трговачким уговором Југославији гарантовала откуп свих вишкова животних намирница по тачно утврђеној тржишној цени.

Крај Другог светског рата запечатио је судбину свих Немаца на југу Европе. То је 09.10.1944. године за Вепровац значило да је скоро половина немачког живља напустила своју домовину. Друга половина је остала у нади да јој се ништа лоше неће догодити. Ту судбоносну заблуду су они који су остали у својим кућама платили нељудском патњом, прогоном и смрћу, тако да су и преживели мало помало напустили своју домовину. Данас потомци ових Немаца живе на слободном Западу, делом у истим крајевима одакле су се њихови преци некада иселили.

Крајем 1945. године и током 1946. године село Вепровац мења националну структуру колонизацијом становништва углавном из Црне Горе. После одласка немачког становништва због страха од одмазде 9.10.1944. То је уједно највећи догађај у историји Вепровца двадесетог века. Уз Црногорце, крајем педесетих и почетком шездесетих година досељавају се и Срби, Хрвати, Украјинци, Русини и други, тако да данас Крушчић представља средину са разноликим националним саставом.

Демографија[уреди]

У насељу Крушчић живи 1884 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,5 година (38,4 код мушкараца и 42,7 код жена). У насељу има 773 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2791 [1]
1953. 2846
1961. 3281
1971. 2927
1981. 2658
1991. 2477 2429
2002. 2385 2353
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Црногорци
  
768 32,63%
Срби
  
744 31,61%
Мађари
  
280 11,89%
Украјинци
  
149 6,33%
Русини
  
99 4,20%
Хрвати
  
74 3,14%
Југословени
  
45 1,91%
Немци
  
10 0,42%
Македонци
  
8 0,33%
Словаци
  
5 0,21%
Словенци
  
4 0,16%
Бугари
  
2 0,08%
Албанци
  
2 0,08%
Руси
  
1 0,04%
Румуни
  
1 0,04%
Буњевци
  
1 0,04%
Бошњаци
  
1 0,04%
непознато
  
22 0,93%


Привреда[уреди]

Од привредних капацитета у Крушчићу постоји живинарска фарма и фирма Copex, као и носиоци развоја уз незнатан број занатских и трговинских радњи и угоститељских објеката. Од 1946. године Крушчић има модеран Дом Културе који је уједно и центар свих културних дешавања. У оквиру Дома Културе налази се и библиотека са богатим књижевним фондом.

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]