Кубанска револуција

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кубанска Револуција
Део Хладног Рата
Че Гевера и Фидел Кастро при триумфалном уласку у Хавану
Че Гевера и Фидел Кастро при триумфалном уласку у Хавану
Време: 26. јули, 19531. јануар 1959.
Локација: Куба
Резултат: Пад Батистине диктакуре и долазак Кастра на власт
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Покрет 26. јул Влада Фугелесија Батисте
Заповедници
Фидел Кастро
Че Гевара
Фулгенсио Батиста
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
{{{јачина1}}} {{{јачина2}}}
Губици
{{{губици1}}} {{{губици2}}}
{{{подаци}}}

Кубанска револуција-важан историјски догађај у историји:Кубе, Хладног Рата и Света. У нади да ће се ослоботити диктатуре Фулгенсио Батиста два главна актера револуције Че Гевара и Фидел Кастро оснивају покрет 26. јули. Борба је трајала од 1953. године до 1. јануара 1959. године.

Долазак Батисте на власт[уреди]

За време Другог светског рата премијер Кубе био је Фулгенсио Батиста (то је била његова прва владавина Кубом), чија је кандидатура била потпомогнута од коалиције који су чинили комунисти. И поред тога што су омогучавали значајне повластице радничком покрету, ова коалиција (са Батистом и комунистима) није била прихваћена код већине грађана и то ће можда довести до поделе у револуцијонарном покрету. За време Батистине владе, енономска ситуација ће доживети значајан напредак због избијања Другог светског рата. Његов наследник Рамон Грау Сан Мартино, изабран 1944. захваљујући широкој подршци у народу коју је стекао захваљујући својим националистичким и демократским мерама које је увео за време његове претходне владавине.

Како Сан Мартино, тако је и Карлос Прио Сокарас (1948—1952) (обојица су били лидери кубанске револуционарне партије) - нису умели а камоли успели да искористе повољне економске услове за време својих мандата, својим мерама уместо да допринесу економско стаље не Куби, они су назадовали и тиме успорили наду у економском процвату, шверцерска индустрија је узимала свој мах, пљачка јавних фондова није била реткост, већ је и доживела успех невиђених размера. И Корупција није била реткост и она је доживела свој процват захваљујући многобројним гагстерским бандама које је влада подржавала да избаци комунисте из структура власти. Грађански и политички покрет "ortodoxia" побунио се због веома лошег стања у земљи. Њихом харизматични вођа, Едуардо Сивас, који ће 1951. године извршити самоубиство услед једне жестоке расправе са владиним представницима.

Иако је све на изборима показивало да је ortodoxia победила на изборима 1952. године, војни удар све ће променити. Добре намере бивше владе која је изгубила поверење због тога што су све реворме биле пропуштене, ишло је на руки Фугнелесију Батисти да уз подршку Америке изврши војни удар 10. марта 1953. године.. Уследила је друга влада Фулгенсио Батиста која ће трајати од 1953. године до 1. јануара 1959. године..

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]