Кукуруз
Из Википедија
| Кукуруз | ||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||
|
||||||||||||
|
|
||||||||||||
| Zea mays L. |
||||||||||||
|
|
||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||
|
Кукуруз (лат. Zea mays) је једногодишња биљка пореклом из Средње и Јужне Америке. Гаји се у умереним и топлим деловима света у великом броју подврста, варијетета и сорти.
[уреди] Историја
У Европу је донешен 1493. а по неким изворима и 1535. На Балкан је стигао у 17. веку.
[уреди] Употреба
Употребљава се за исхрану људи и домаћих животиња и за индустријску производњу.
Млевењем зрна кукуруза (слично као што се меље пшеница — жито) добија се брашно (кукурузно брашно). Од кукурузног брашна или мешањем са пшеничним брашном се за људску исхрану припрема: хлеб, проја, качамак, колачи и друго пециво .
Од кукуруза се добија скроб који се користи у разне сврхе. Производи се и фармацеутски скроб (Maydis amylum) који има различиту примену у медицини и [фармација|фармацији]].
Од клица извађених из зрелог кукуруза справља се врло хранљиво и лековито уље (Maydis oleum) веома богато глицеридима незасићених масних киселина (линолне, олеинске и сл.) и фитостеролима (ситостерол, стигмастерол); садржи и липосолубилне витамине (посебно витамин А).
У кукурузним клицама има око 28% масног уља, 1% лецитина, инозитофосфорне киселине, беланчевина, гванидина, глутамина, шећера и других биолошки врло важних материја, због чега се клице цене као веома јака, концетрована храна.
Интересантно је да се кукурузна свила, уз остале састојке, користи за прављење цигарета против бронхијалне астме.
